Investicioni program – Proizvodnja sljive

Stanje šljivarstva na području Timočke krajine
Šljiva je sinonim voćarske proizvodnje u Republici Srbiji. Međutim na području Timočke krajine i pored velike zastupljenosti šljivarstvo vidno zaostaje. Razlozi su i objektivna ali i subjektivne prirode. Neosporno da agroekološki uslovi, posebno česti sušni periodi ograničavaju intenzivnu proizvodnju. Pored toga Timočka krajna je izuzetno zaražena šarkom šljive što se sve odražava na krajnje efekte u proizvodnji. Uz to aktuelni sortimen u kome dominiraju autohtone sorte, a među njima Crvena ranka ne obezbeđuju stabilnu proizvodnju. To su sorte koje su prvenstveno namenjene za preradu u rakiju. Razlog zaostajanja proizvodnje je i ekstenzivni uzgoj. Neprimerna agro i pomotehnika direktno utiču na loše proizvodne rezultate. Uvođenjem sorte Stenli šljivarstvo Timočke krajine je kvaliteno unapređeno. Ova sorta pored visoke i redovne rodnosti ne obezbeđuje i odgovarajući kvalitet plodova. Pogodna je za gajenje u sušnim uslovima I tolerantna na šarku šljive. Istovremeno to je sorta koja pospešuje širenje šarke na kvalitetnije ali i osetljivije sorte šljive. Danas se spravom postavljaju pitanja daljeg širenja ove sorte. Izmenom sortimenta, uvođenjem novih savremenih i kvalitetnih sorti, različitog vremena sazrevanja i kvalitetnim izmenama u tehnologiji gajenja stvaraju se uslovi da se šljivarstvo intenzivira i unapredi. Značajan doprinos unapređenju proizvodnje su mere Vlade RS koja podsticajnim sredstvima (nepovratna sredstva) stimuliše obnovu i povećanje proizvodnje šljive. Samim tim stvaraju se povoljniji uslovi koje treba iskoristiti na najbolji način.
Privredni značaj
Plodovi šljive imaju veliku upotrebnu vrednost. Koriste se za razne namene jer su izvrsnog hemijskog satava. Upotrebljavaju se za konzum u svežom stanju, daleko više u preradi. Prerađuju se u pekmez, džem, marmeladu, sok, slatko, kompot i najčešće u rakiju. Značajne količine se upotrebljavaju za sušenje. Nažalost ovaj vid prerade nije zaživeo na našem području. Lepeza proizvoda od šljive u svetu je daleko veća iako se koriste sorte lošijeg kvaliteta. Prema različitim izvorima u svetu se od ploda šljive priredi oko 42 različita proizvoda. Sve ove mogućnosti i relativno povoljni agroekološki uslovi su preduslov da se i na našem području šljivarstvo unapredi jer obezbeđuje solidne finansijske rezultate.
EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE ŠLJIVE
Svetlost-Šljiva je svetoljubiva voćka i u zaseni daje slabe rezultate. U našim uslovima svetlost nije ograničavajući činilac uspevanja.
Temperature-Sorte domaće šljive su prilagođene temperaturnim uslovima umereno-kontinentalne klime sa srednje godišnjim temparaturama od 9 do 11 0C i srednje dnevnim temperaturama u toku leta od 18 do 20 0C. Srednja vegetaciona temperatura je bitan činilac za određivanje pogodnosti područja za gajenje šljive. U našim uslovima ona se kreće od 16 do 18 0C. Ukoliko je niža od 16 0C, plodovi kasnije zru, a ako je viša od 20 0C, šljivi je neophodna voda za navodnjavanjanje. Područja u kojima se tokom zime temperatura spušta do -30 0C je nepovoljno za gajenje šljive. U toku zimskog perioda šljiva izdrži niske temperature od -19 do 34 0C, a pri kraju zime mogu da izdrže mraz od -6 do -10 0C. Zatvoreni cvetni pupoljci na početku vegetacije mogu da izdrže niske temperature od -4 do -6 0C a u fazi belih balona -2 do -4 0C. Otvoreni cvet može da izdrži niske temperature od -1 do -2 0C. Tek zametnuti plodići izmravaju na minimalnim temperaturama od -0,5 do -1,0 0C. Područja gde se u aprilu temperature često spuštaju do -3,0 0C su nepdesna za gajenje šljive.
Voda i vlažnost-Šljiva je zahtevnija u potrebama za vodom. U zavisnosti od svih uslova godišnje potrebe šljive za vodom su od 700 do 800 mm. U područjima gde godišnje padne oko 500 mm neophodno je zalivanje. Ukoliko to nije moguće intenzivnim agrotehničkim merama uticati da se zemljišna vlaga racionalno čuva i koristi. Optimalna relativna vlažnost vazduha za gajenje šljive je u granicama od 75 do 85%. Prevelika vlažnost podstiče razvoj bolesti, a kiša pred berbu pucanje pokožice ploda. Niže vrednosti depresivno deluju na sve životne funkcije i direktno utiču na prinose i kvalitet plodova.
Vetar-Vetroviti položaji su nepovoljni za gajenje šljive. Izrazito su štetni suvi vetrovi u vreme cvetanja i zametanja plodića. Blagi povetarci su poželjni jer povoljno utiču na provetravanje jer pospešuju mešanje vazduha i sprečavaju pojavu gljivičnih bolesti i podižu ugljen dioksid u zonu krune, odmosno lišća.
Zemljište-Šljiva zahteva duboka, rastresita, plodna , strukturna i za vodu propustljiva zemljišta, blago kisele reakcije. Peskovita, suva, plitka, kamenita, krečna, teška i vlažna zemljišta sa visokim nivom podzemne vode nisu pogodna. Najbolje rezultate šljiva daje na černozemu, kultivisanim smonicama, aluvijumu, gajnjačama, i drugim slični zemljštima.
Orografija-Najbolji položaji za šljivu su talasasto brdsko-planinski tereni na nadmorskim visinama od 200 do 600 m. Koji su zaklonjeni od prodora prvenstveno hladnih vetrova, ali ne zatvoreni i vazdušno slabo drenirani. Uspeva na svim ekspozicijama, ali najbolje na severnim, severozapadnim, zapadnim i severoistočnim. Sa povećanjem nadmorske visine južne ekspozicije su povoljnije. Nagib terena je važan činilac kod podizanja zasada. Najpovoljniji su tereni sa nagibom do 400 ili 8,8%, a nagibi iznad 22% ili 1000 su apsolutno nepovoljni za podizanje šljivika.
SORTE I PODLOGE
Najmasovnija podloga za šljivu je sejanac džanarike. Ova podloga ima niz prednosti ali i nedostatke. Do boljih rešenja džanarika ostaje vodeća podloga u proizvodnji sadnica šljive.
Prema literaturnim podacima u svetu postoji preko 2500 sorti šljive. Karakteristično je da skoro svaka zemlja rspolaže sopstvenim sortimentom različitih osobina i kvaliteta. Slično je i u našoj zemlji jer su zadnjih decenija stvorene nove sorte. Sorte različitog vremena sazrevanja i upotrebne vrednosti pružaju daleko bolje uslove u proizvodnji. Među njima mogu da se odaberu sorte koje u našim uslovima (istočna Srbija) mogu da obezbede visoku, stabilnu proizvodnju i zavidan kvalitet plodova. Iz grupe vodećih sorti za komercijalnu proizvodnju predlažemo:
Čačanska lepotica, umerene bujnosti, tolerantna na šarku, samooplodna. Plod je srednje krupnoće, tamnoplave boje. Koštica je relativno sitna, odlično se odvaja od mezokarpa. Pogodna za stonu potrošnju, sušenje i proizvodnju rakije. Sazreva krajem jula i početkom avgusta.
Stenli, je američkog porekla koja je kod nas uvedena zbog tolerantnosti na šarku i koja se odomaćila zbog niza pozitivnih osobina (samooplodnost, visoka i redovna rodnost, tolerantnost na šarku, relativna otpornost prema suši, krupnoća plodova). Nedostaci ove sorte su slabiji kvalitet plodova, osetljivost prema moniliji-truljenju plodova. Sazreva sredinom avgusta.
Iz ove grupe u izvesnim uslovima može da se gaji i Čačanska rodna. Stablo je srednje bujnosti. Kruna je dosta gusta sa elastičnim granama. Plod je jajastog oblika, plave boje. Mezokarp je žute boje, sočan, odličnog kvaliteta. Samooplodna je sorta, visoke rodnosti. Zahteva oštru rezidbu. Plod je pogodan za stonu potrošnju, sušenje proizvodnju rakije i druge vidove prerade. Relativno