С А Д Р Ж А Ј
У В О Д
................................................................................................................3
1. ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА......................................................................4
1.1. Извори и критеријуми класификације података..............................5
2. МОНИТОРИНГ И ПОСМАТРАЊЕ..............................................................6
2.1. Појам и значење мониторинга..........................................................7
2.2. Појам и значај посматрања................................................................8
3. ИСПИТИВАЊЕ..........................................................................................9
3.1. Анкета................................................................................................10
3.2. Интервју.............................................................................................10
4. АНАЛИЗА САДРЖАЈА.............................................................................11
5. СТУДИЈА СЛУЧАЈА..................................................................................12
ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................13
Л И Т Е Р А Т У Р А.............................................................................................14
2
У В О Д
Како би се спровело неко истраживање прво је потребно прикупити податке. Избор
технике прикупљања података је фаза истраживања која захтева велику пажњу јер се
њеном неприпремљеношћу могу угрозити сви остали кораци истраживања.
Прикупљање података је једна од најважнијих фаза у процесу истраживања
тржишта. Извор података и информација по правилу је условљен циљем истраживања.
Постоје разни циљеви истраживања, који захтевају и различите изворе података и методе
прикупљања података и информација.
Податак у преводу са латинског (
datum
– за једнину и
data –
за множину) означава
„нешто што је дато“, и он може постојати у било којем облику, био он употребљив или не.
У мору доступних података, ретко се поставља питање порекла истих. Управо због
неизмерне доступности, пробирање тачних података или информација спада у „опис
посла“ корисника интернета, новина, часописа и осталих медија. Уколико су примљени
подаци или информације темељени на научном или неком другом истраживању, постоји
тенденција занемиравања пре наведеног пробирања односно „прочешљавања“ истих.
Независно о пореклу података или информација, они се морају пажљиво интерпретирати
односно не може се без размишљања позивати на било које истраживање. Наведени
процес заправо представља процес прикупљања података.
Сакупљање података јесте систем унапред организованих активности усмерених на
опажање и евидентирање одабраних спољних манифестација одређене суштине,
коришћењем одговарајућих научно верификованих метода, техника, инструмената и
поступака који одговарају својствима појаве, предмету и циљевима истраживања и
изворима података и обавјештења.
1. ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА
4
5. Лични интервјуи,
6. Телефонски разговори и сл.
Примарни подаци најчешће се прикупљају на 3 начина:
1. Посматрањем,
2. Испитивањем и
3. Експериментисањем.
Секундарни подаци
– подразумевају коришћене податке које је већ прикупила и
забележила особа која није корисник у сврху која се не односи на тренутни проблем
истраживања. Код секундарних података, закључак је, да је то лако доступан облик
података прикупљен из различитих извора попут извештаја, књига, чланака у стручним
часописима, интернет страница и слично. Секундарни подаци нуде неколико предности јер
су брже и лако доступни као што је развој ИТ технологије и интернета на којем истраживач
може приступити гомили података за одрећену област коју истражује. Али су са тим
повезани и неки недостаци, односно да би ти подаци могли бити ограничени на бројне
начине, као што су релевантност и тачност.
1.1. Извори и критеријуми класификације података
Извори података су у истраживањима у свим друштвеним наукама мање – више
исти. Али и немају сви извори података, за све друштвене науке, исти значај нити се
подједнако често и успешно користе. За истраживања најзначајнији извор података је
текућа, жива пракса која је предмет истраживања. Понашање, односно конкретни процес је
истовремено најдиректнији, најпотпунији и најверодостојнији извор података. Међутим, то
је за коришћење у научном раду и најсложенији извор података.
2
Са становишта истраживача нису све класификације извора подједнако значајне. За
почетак сваког научног рада битна је подела на:
1.
Искуствене изворе и
2.
Научне изворе података
У најширем смислу научни извори података су сва дела настала коришћењем
метода научних истраживања. Ови извори се деле на:
теоријске
– оне које чине фонд
верификованих сазнања и на
хипотетичко-емпиријске
– оне које су тек у фази хипотеза
које се истражују или су резултат емпиријског истраживања, али још нису постали саставни
део теорије.
2
Проф. др Миљевић И. М.,
Методологија научног рада,
Универзитет у Источном Сарајеву, Пале, 2007.
