Рашка је град смештен у југозападној Србији, између Копаоника и Голије, у долини где се
Трнавска река улива у Рашку, а у наставку река Рашка у Ибар. Град Рашка је централни део
општине Рашка која захвата средишни део Ибарске долине, западне делове Копаоника и
источне падине Голије. Долином Ибра је на северу повезана са Западним Поморављем и
Шумадијом, на југу са Косовом и Метохијом, на истоку долином Јошанице, десном
притоком Ибра, са Александровачком жупом и Топлицом, и на југозападу долином реке
Рашке са Црном Гором. Општина Рашка се простире на површини од 670 квадратних
километара. Према последњем попису Општина Рашка има 24678 становника. Општина се
састоји од 61 насеља.

Централни део општине чини градско насље Рашка са ободним насељима Супње и
Мислопоље. Ова три дела садрже нешто мање од половине становништва читаве општине.
97% етничке популиције чине Срби и последњих година је приметно смањење броја
становника.

Надморска висина града је 497 метара. Клима општине је умерено континентална, а
хидрографска мрежа је густа јер по једном квадратном километру долази 550 метара
водених токова.

Водеће гране привреде су индустрија, рударство, пољопривреда и туризам. С обзиром на
брдско-планински карактер подручја ослонац пољопривредне производње су сточарство и
воћарство.

Као средишни део старе средњовековне српске државе Рашке, општина Рашка поседује
бројне споменике српске средњовековне културе и писмености, међу којима су
најпознатији манастири Градац, Стара и Нова Павлица,, Кончул, као и многе цркве
изграђене у периоду од 12. до 14. века.

Најзначајнија саобраћајница у општини је Ибарска магистрала или Државни пут 22. То је
државни пут 1Б реда који се протеже до Новог Пазара. У граду постоји окретница која
раздваја Државни пут 22 који води до Новог Пазара и Државни пут 31 који води до границе
са Косовом и Метохијом а пре тога и до насеља Рудница где постоји искључење којим
туристи углавном у зимском периоду иду на Копаоник. У летњем периоду Ибарску
магистралу велики број људи користи због одласка на летовање у Црну Гору. Друмски
саобраћај преовлађује у општини и граду. Од осталих видова заступљен је железнички
саобраћај, али у веома малој мери.

2.2

Зонски

систем

Град који је предмет анализе ће бити подељен на 15 зона ради истраживања
међузависности просторног размештаја активности и саобраћаја. Зоне се обележавају
бројевима од 1 до 15 и за сваку зону се дефинише центроид. Центроид је имагинарна
тачка која представља место у зони са највећом концентрацијом активности.
Основни критеријуми који се посматрају преиликом поделе градског подручја на зоне
су :

- Хомогеност (у односу на садржај зоне)

- Приступачност у односу на основну мрежу саобраћајница (границе зона су
саобраћајнице)
- Поштовање природних и вештачких граница
- Прилагођеност статистичкој подели
- Могућност прегруписавања зона
- Поштовање будуће намене површина

Саобраћајна   зона   је   најмања   просторна   јединица   социо-економских   и   карактеристика
кретања. Границе зона могу бити градске саобраћајнице, пруге, реке.
У различитим зонама града се у односу на намену зона врши и различит број кретања.
Основне   карактеристике   кретања   су:   обим,   мобилност,   просторна   расподела   кретања,
временска   расподела   кретања,   расподела   кретања   по   начину   и   расподела   кретања   по
сврхама.
У овом истраживању град Рашка је подељен на 15 зона где су главне границе и смернице
приликом зонирања била два магистрална пута Државни пут 22 и Државни пут 31 и река
Ибар. У зонама се јављају различите намене, али две најдоминантније су стамбена и радна.
У зонама у којима је број становника и радних места приближан   каже се да је намена
мешовита.