Helix zaštita informacija

Sadržaj

1. Uvod............................................................................................................................................1

2. Helix sistem zaštite...................................................................................................................... 4

3. Helix forenzička distribucija........................................................................................................6

4. Pokretanje Helix sistema............................................................................................................. 7

4.1 Pokretanje kao Linux operativnog sistema............................................................................7

4.2. Helix na Windows operativnom sistemu............................................................................ 10

4.2.1 Administracijski interfejs za Windows sistem..............................................................11

4.2.2 Pregled sistemskih informacija.....................................................................................12

4.2.3 Alati za rešavanje incidenata na Windows sistemom...................................................13

5. Zaključak...................................................................................................................................14

6. Literatura....................................................................................................................................15

Za razliku od prvih računara koji su bili izolovani od uticaja ostalih računara, nakon početka
njihove masovnije proizvodnje osmišljene su računarske mreže i to u vrlo kratkom vremenskom
periodu, sa ciljem da bi se podaci, koji se nalaze na različitim računarima, mogli deliti (eng.
share) i distribuirati pojedinim ili svim korisnicima određene mreže.

Danas se primeri ovakvih mreža mogu naći praktično u svakoj organizaciji čiji zaposleni koriste
računare u svom poslu, umrežene u jedinstveni sistem radi lakše i brže međusobne komunikacije.
Nažalost, takav sistem je dvostruko ranjiv – kako spolja tako i iznutra. Fantastičnim razvojem
informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i računarskih mreža, već sedamdesetih godina
prošlog veka dolazi do pojave visokotehnološkog kriminala.

Visokotehnološki kriminal je tako postao svakodnevnica, a razvoj tehnologija je uslovio i
neverovatnu diferencijaciju vrsta nedozvoljenih dela koja se mogu izvršiti njihovim korišćenjem
od onih naivnih i bezopasnih koja se uglavnom vezuju za reklamiranje različitih proizvoda, do
veoma opasnih ponašanja koja spadaju među teška (ponekad čak i najteža) krivična dela u
mnogim nacionalnim zakonodavstvima . U stvari on podrazumeva korišćenje Interneta, računara,
mreža i srodnih tehnologija u izvršenju krivičnog dela uključujući kako tehnološki specifična
krivična dela, tako i tradicionalna krivična dela u pomoć IKT. U otkrivanju i sankcionisanju
visokotehnološkog kriminala, digitalna forenzika je nezamenljiv alat.

Ova teza je usmerena na digitalnu forenziku informacionih sistema baziranih na Windows i
Linux platformama. S obzirom da je informacioni sistem izuzetno širok pojam i da bi se izbegla
greška njegovog poistovećivanja sa računarskim sistemom, naslov teze je upravo suzio ovaj
pojam ograničavajući se na računarske sisteme pod Windows i Linux operativnim sistemom kao
podskupom informacionog sistema. U daljem tekstu biće navedene i definicije koje se najčešće
pojavljuju u vezi sa visokotehnološkim kriminalom, njihovim pojavnim oblicima i štetnim
posledicama koje ostavljaju, da bi se ukazao na izuzetan značaj digitalne forenzike računarskih
sistema baš zbog otkrivanja ovih krivičnih dela.

Činjenično stanje je sledeće :

a) gotovo da ne postoji nijedna veća organizacija na svetu koja nije pretrpela

kompromitovanje svojih sistema od strane napadača;

b) većina outsourced7 (eng. outsourced) programa se pravi za backdoor-ovima8 , što može

napadaču da omogući upad u sistem;

c) firewall-i, sistemi za detekciju napada na sistem (eng. intrusion detection system - IDS) i

antivirusi nisu rešili bezbednosne probleme;

d) postoji veliki broj računara namenjenih distribuciji nelegalnih sadržaja ili služi za

distribuciju piraterije;

e) dok se ovaj rad piše postoje na stotine ne objavljenih exploita koji se upravo koriste

;

Zato bavljenje digitalno forenzičkim procesima postaje nezaobilazna disciplina kada je reč o
otkrivanju digitalnih protivpravnih aktivnosti i računarskih incidenata, kako sa aspekta zvanične
istrage, tako i sa aspekta korporacijske istrage. Kao krajnji cilj ovog rada je da se pruži prikaz
stanja iz ove oblasti, da se baci svetlo na metode i tehnike digitalne forenzike računarskih
sistema (jer je teza usmerena na računarske sisteme) koji otkrivaju ovakvu vrstu kriminala i
preventivno deluju kao vid zaštite računarskih sistema.

Na taj način se detektuju ranjivosti na sistemu, dobijaju se preporuke za prevazilaženje ovih
bezbednosnih problema, čime se preventivno deluje protiv mogućeg forenzički relevatnog
događaja. Tako da se ovo sveobuhvatno istraživanje može posmatrati i kao jedna proaktivna
digitalna forenzika u smislu spremnog dočekivanja, ali i otkrivanja forenzički relevatnog
događaja.

Identifikovati šta predstavlja krivično delo visokotehnološkog kriminala i kako se ono razlikuje
od drugih vrsta nepoželjnog ponašanja koje nije uvek društveno opasno, osnovni je problem koji
nijedna definicija još uvek nije uspela da prevaziđe. I pored velikih napora da se ovaj problem
što jednostavnije, a opet što preciznije odredi, završava se identifikacijom sajber kriminala kao
vršenje krivičnih dela upotrebom računara ili računarskih mreža