3
Увод
Предмет овог семинарског рада је ширење књижне културе међу становништвом
Западне Европе током друге половине 17.века и током целог 18.века. Овај период је
познат под именом просветитљство и његов настанак се везује за Француску. Овај покрет
је настао као резултат великих поличитких и економских превирања у Западној Европи.
Ауторитет цркве и владара се доводи у питање, а разум и образовање заузимају битно
место у животима тадашњих људи. Нове идеје и знања су допринели осавремењивању
штампарске индустрије, увођењу реформи у школство, појави нових књижевних жанрова,
што је резултирало појавом читалишта и јавних библиотека. Књига је постала доступна
свима, како богатима тако и сиромашнима, како у граду тако и на селу.
Просветитељство
Међу историчарима и филозофима не постоји сагласност око тачног датума
почетка доба просветитељства. Најчешће се за почетак просветитељства узима почетак 18.
века или средина 17. века. Неки историчари сматрају да просветитељство своје корене
вуче из Декартовог
1
дела „Discours de la methode“
2
објављеног 1637. године, док други
сматрају да је његовој појави претходила Њутнова
3
„Principia Mathematica“
4
из 1687.
године. Међутим, већина њих се слаже да је управо Декарт својом фразом „cogito ergo
sum“
5
поставио темеље просветитељству, где претпоставља сумњу у све осим у субјекат
који мисли.
Доба просветитељства наставља и крчи пут ка модерном, који је започела
ренесанса. Просветитељи су тежили да створе друштво у којем влада разум и хуманост и
тиме се оштро супротставили средњевековном начину мишљења и живота. Одбацили су
теологију покушавајући да схвате природу само помоћу разума. Дени Дидро
6
је рекао „Ми
мислимо да највећа услуга коју треба учинити људима јесте научити их да користећи свој
разум, сматрају истинитим једино оно што је проверено и доказано“
7
. Прихватајући
Декартов метод системске сумње, просветитељи су преиспитивали сва наслеђена
мишљења и традиције. Помоћу разума, човечанство се ослобађало незнања, празноверја и
деспотизма, који су га спутавали током претходних векова. Просветитељство се сматра
1
Рене Декарт (1596.-1650.), француски филозоф
2
Расправа о методи
(превод)
3
Исак Њутн (1643.-1726.), енглески физичар, математичар, астроном и филозоф
4
Принципи математике
(превод)
5
Мислим дакле постојим (превод)
6
Дени Дидро (1713.-1784.), француски филозоф и писац
7
Марвин Пери,
Интелектуална историја Европе
(Београд: CLIO, 2000.), стр.165.
5
Штампарије у доба просветитељства
Друштвено-политички догађај који је умногоме утицао на културни живот 17.века,
био је Тридесотогодишњи рат, који је Немачку довео у положај да заостаје за осталим
европским државама попут Француске, Холандије и Белгије. Такође се осећа католички
утицај на верски и културни живот Европе. Католичка црква оснива гимназије и
високошколске установе, у чијем су склопу биле осниване библиотеке и штампарије. Због
таквих неповољних политичких околности у првој половини 17.века производња књига
стагнира у односу на претходни век. Једино Холандија наставља несметано да штампа и
издаје књиге. Средином 17.века усавршена је машина за мацерацију, која је уситњавала
влакна тканине и мешала је са водом. Захваљујући тој машини омогућена је бржа и
количински већа производња папира а самим тим омогућен је и већи број штампаних
књига.
Најзначајније штампарије у Европи су биле у Антверпену и Лајдену, на територији
данашње Холандије, која је била економски јака и либерална по питању нових идеја.
Толерантност и блага цензура, богати људи који су улагали у уметност и науку, нове идеје
које су радо прихватане биле су погодно тло за развој штампарства и издаваштва.
Најпознатије штампарије тога доба су биле штампарија Кристофа Плантина и штампарија
Елзевир, која је имала своја представништва у Лондону, Перуђи и Франкфурту.
У Француској до половине 18.века краљ и његови цензори ограничили су
штампарије само на град Париз. Постојала је краљевска штампарија у Лувру и цензура је
била веома строга.
Штампарија породице Елзевир је основана у Лајдену у склопу универзитета.
Првобитно су се штампале искључиво књиге за потребе факултета. Штампарија је била
позната по издањима малог формата, званих дуодез и седез. Књиге из тих серија малог
формата продавале су се по уједначеној и приступачној цени од 1 гулдена
12
. Осим дела
класичних аутора, на популарности су добиле и књижице о државама и покрајинама света,
тзв. Републике. Ове књиге су излазиле у периоду од 1625. до 1649.године у 35 свезака.
Породица Елзевир се прославила и издањима књига на оријенталним језицима. Тако
Елзевирови настављају традицију ширења књиге међу широком народном масом.
12
Некадашња новчана јединица Холандије, која је била у оптицају до 1.1.1999.године, када ју је заменио
ЕУРО
