Uvažavanje potreba potrošača

Univerzitet „Union“ Nikola Tesla u Beogradu

Fakultet za pravo, bezbednost i saobraćaj „Konstantin Veliki“ Niš

Seminarski rad

Predmet : Ponašanje potrošača

Tema : Uvažavanje potreba potrošača

Mentor:                                                                           Student :

Prof. Dr. Gruja Kostadinović                                          Ivana Risimović 

                                                                                        Br. indeksa : MS 66-P/2019

Niš, Maj 2022.

Sadržaj

Uvod …………………………………………………………….………………......2 

1.1 Potrošači……………………………………………………………………..…..3

1.2 Ponašanje potrošača……………………………………………………………..5

2.1 Potrebe…………………………………………………………………………..7

2.1.1 Vrste potreba……………………………………………………………...…...8

3. Potrebe krajnjih potrošača……...………………………………………………..10

4. Ocenjivanje I predviđanje potreba potrošača …………………….……………..14

Zaključak…………………………………………………………………………...18

Literatura…………………………………………………………..………..……...20

1.1 POTROŠAČI

Pod potrošačem podrazumijevamo individuu, porodicu, grupu tj. više pojedinaca koji čine 

određenu organizaciju ili instituciju, preduzeće ili bilo koga ko nije naveden ovim kategorijama, a 

ima dohodak i kupuje određeni proizvod ili uslugu, sa ciljem zadovoljenja nekih potreba. 

1

Potrošač 

je lice koje na tržištu pribavlja dobra ili usluge koje nisu namijenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj 

komercijalnoj   djelatnosti.   Svaki   potrošač,   bilo   da   je   to   individua   ili   organizacija,   raspolaže 

dohotkom koji će biti iskorišćen za kupovinu proizvoda ili usluga. Dakle, potrošač je indivudua 

koja kupuje proizvode i usluge za zadovoljenje sopstvenih potreba, ili neko preduzeće ili institucija 

koja kupuje proizvode i usluge radi obavljanja svoje osnovne djelatnosti. 

Potrebno   je   napomenuti   da   neki   autori   prave   razliku   između   finalnog   potrošača   i 

industrijskog kupca, u zavisnosti od toga  da li je kupovina proizvoda usmjerena na zadovoljenje 

sopstvenih potreba ili se radi o kupovini od koje koristi ima više ljudi i šira zajednica. 

Finalni potrošači su oni koji kupuju proizvod za zadovoljenje sopstvenih potreba i taj 

proizvod više neće trpjeti bilo kakve promjene nego će ići direktno u potrošnju. To su osobe koje 

kupuju proizvode i usluge za ličnu, porodičnu i kućnu upotrebu ili poklon. Iz toga proizilazi 

njihova podjela na individualne i kolektivne potrošače.

Industrijski potrošači su potrošači koji kupuju proizvod sa namjerom njegove dalje prerade. 

Oni kupuju proizvode i usluge za dalju proizvodnju, obavljanje poslovanja ili preprodaju drugim 

kupcima.

Da bismo shvatili sta su potrošači, potrebno je napraviti razliku između potrošača, kupca i 

korisnika. Ovo razlikovanje je važno za definisanje marketing programa preduzeća. Kupac je lice 

koje obavlja kupovinu, dajući novac kao uzvrat za prihvatanje ponude proizvoda ili usluge. On 

prvo pokazuje određeni interes, stvara namjeru za kupovinu i obavlja sam čin kupovine. Kupac 

može biti potencijalni i stvarni. 

1

Potrošač, kao što je rečeno, koristi proizvod. On konzumira proizvod i na osnovu procesa 

potrošnje zadovoljava neku svoju potrebu. On konzumira proizvod nezavisno od toga da li ga je 

kupio ili ne. 

Korisnik   je   pojedinac   ili   institucija   što   upotrebljava   određeni   proizvod   u   određenom 

vremenu. Korisnik je osoba ili institucija koja privremeno ili povremeno upotrebljava određeni 

proizvod ili je korisnik određene usluge, bez obzira na to što nije i stvarni kupac.

2

Potrošači raspolažu dohotkom kojeg će iskoristiti za kupovinu dobara ili usluga. To što 

potrošači imaju kupovnu moć, međutim, ne znači da će oni stvarno kupiti proizvode i usluge. 

Potrošači moraju takođe da budu spremni da koriste svoju kupovnu moć. Spremnost potrošača za 

potrošnju   je   u   određenom   stepenu   zavisna   od   kupovne   moći   potrošača.   Odnosno,   potrošači 

ponekad izražavaju veću spremnost za kupovinu ako imaju odgovarajuću kupovnu moć. Međutim, 

brojni ostali elementi marketing ponude takođe utiču na spremnost za potrošnju. Neki elementi 

utiču na kupovinu specifičnih proizvoda, dok drugi utiču na potrošnju uopšte. Cijena proizvoda, 

kao   i   odnos   cijene   proizvoda   i   cijena   supstituta   za   taj   proizvod,   utiču   na   skoro   sve   osobe. 

Zadovoljstvo   na   osnovu   dosadašnjeg   korištenja   proizvoda,   ili   očekivano   zadovoljstvo   u 

budućnosti   od   postojećeg   proizvoda,   može   uticati   na   želju   da   se   kupe   drugi   proizvodi. 

Zadovoljstvo zavisi ne samo od kvaliteta obavljanja funkcija od strane postojećih proizvoda, već i 

od brojnih psiholoških i socioloških faktora. 

 Faktori koji utiču na opštu spremnost potrošača na potrošnju su: očekivanja o budućoj 

zaposlenosti, nivoima dohotka, cijenama, veličini porodice i opštim ekonomskim uslovima. Ako 

su ljudi nesigurni da li, ili koliko dugo će biti zaposleni, spremnost na kupovinu opada. Spremnost 

na kupovinu raste ako ljudi očekuju veći dohodak u budućnosti. Očekivanja rasta cijena u bliskoj 

budućnosti mogu takođe povećati spremnost na trošenje u sadašnjosti. Što je veći broj članova 

porodice, to se onda veći iznos novca mora utrošiti za kupovinu najneophodnijih sredstava za 

život. Konačno, percepcije budućih ekonomskih uslova utiču na spremnost za kupovinu. Na 

primjer,  krajem osamdesetih  godina,  rast kratkoročnih  kamatnih  stopa je  smanjio  spremnost 

potrošača na potrošnju.  

2

 Prof. dr Božo Mihailović, “ Marketing”, str. 165