Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija
“Visan”, Beograd
Predmet: OTC lekovi
Terapija ljuspastih dermatoza
Seminarski rad
Profesor: Student:
Broj indeksa:
U Beogradu,
januar, 2019.
Sadržaj:
1.Uvod.............................................................................................................................3
2.Koža – karakteristike i uloga....................................................................................... 4
3.Ljuspaste dermatoze ....................................................................................................6
4.Terapija ljuspastih dermatoza......................................................................................7
4.1.Keratolitici.............................................................................................................8
4.2.Kortikosteroidi...................................................................................................... 8
4.2.1.Podela kortikosteroida..................................................................................9
4.2.2.Metilprednizolon...........................................................................................9
4.2.3.Mometazon....................................................................................................9
4.2.4.Hidrokortizon (kortizol)................................................................................10
4.2.5.Alklometazon................................................................................................11
4.2.6.Betametazon..................................................................................................11
5.Vrste antibiotika za lokalnu primenu – njihovo dejstvo i neželjeni efekti.................12
5.1.Kombinacije kortikosteroida s antibioticima ili antisepticima............................12
5.2.Gentamicin.......................................................................................................... 13
5.3.Neomicin.............................................................................................................14
5.4.Bacitracin.............................................................................................................15
6.Zaključak.....................................................................................................................17
7.Literatura.....................................................................................................................18
2
2.Koža – karakteristike i uloga
Od stanja krvnih sudova I količine pigmenta zavisi boja kože čoveka. Težina kože čini
oko 18% ukupne težine tela čoveka. Koža ima tri sloja: epidermis, dermis i hypodermis. Koža je
tanja na mestima na kojima ne dolazi do trenja ili pritiska, kao što je unutrašnjost podlaktice,
njena debljina je veća na površinama koje su izloženije, naprimer kod tabana. Za debljinu kože
možemo reći da varira od 0,5 mm do preko 5 mm.
Slika 1. Slojevi kože
Jedna od važnih uloga kože jeste njena zaštitna uloga koja se ogleda u zaštiti od
mehaničkih povreda, zatim od ulaska mikroorganizma u telo i pre svega od hemijskih faktora sa
kojima čovek svakodnevno dolazi u kontakt.
Zahvaljući elastičnosti kože i kolagenim vlaknima a pre svega sadržaju vode u
potkožnom tkivu, ogleda se uloga zaštite od mehaničkih sila na njenu površinu.
Zaštitna uloga kože od raznih mikroorganizama se ogleda u tome da se na koži normalno
nalaze produkti lojnih i znojnih žlezda, koji čine emulzioni hidrofilni film koji gradi zaštitnu
barijeru. Od slobodnih masnih kiselina, koje se produkuju iz lojnih žlezda I aminokiselina
nastalih razgradnjom keratina uz dodatak razgradnih produkata znoja nastaje kiselost kože.
Kiselost kože takođe ima zaštitnu ulogu jer izgrađen površinski sloj ima baktericidno i
fungicidno dejstvo na mikroorganizme sa kojima čovek dolazi u kontakt.
4
Slika 2. Presek kroz kožu
Koža ima i pufersku sposobnost zahvaljujući sposobnosti da svojim hemijskim
mehanizmima 5vrši uticaj baza i kiselina.
Ogromna mreža kapilara, koji se na hladnoći skupljaju i samim tim smanjuju protok krvi
i odavanje toplote, sadržana je u koži. Preko kože se odvodi velika količina toplote koja se stvara
u organizmu i to je ustvari takozvana termoregulatorna uloga kože.
Pojačanim radom znojnih žlezda odnosno isparavanjem znoja sa površine tela odvija se
taj5proces. Količina vode koja se gubi putem tog procesa zavisi od spoljašne temperature, zatim
vlažnosti vazduha, strujanja vazduha i aktivnosti čoveka.
Senzitivna inervacija se sastoji od senzitivnih nervnih završetaka i upravo zahvaljujući
njoj se odvija senzitivna uloga kože. Izdvajaju se receptori za bol, dodir, pritisak, svrab.
Receptori za dodir su najbrojniji u zonama najveće osetljivosti, na jagodicama prstiju a receptori
za hladnoću i toplotu na očnim kapcima i usnama.
Imuni 5proces kože sastoji se od limfocita i antigen prezentujućih ćelija (APCs). Ona ima
sposobnost da generiše i podrži lokalni imuni odgovor i inflamatorne reakcije.
Keratinociti produkuju nekoliko citokina od značaja za regulaciju imunskog odgovora i
inflamaciju. Epidermalne Langerhansove ćelije u suprabazalnom 5procesu, predstavljaju nezrele
dendritske ćelije kože efikasne u fagocitiranju antigena.
Koža predstavlja prvu i moćnu liniju odbrane organizma od raznih vrsta
mikroorganizama, kako virusnih, tako baktericidnih, gljivičnih i dr. Ona je svojevrsna zaštita i
moćni filter bez koga ljudsko telo ne bi opstalo
.
5
