ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
„МЕДИКА“
СЕМИНАРСКИ РАД
из предмета Фармакологија
Физиологија коштано – зглобног
система
Професор: Студент:
Соња Булајић Маја Марковић
1. УВОД
Коштани систем има улогу потпоре и заштите, а скупа са мишићним системом
учествује у покретању делова или читавог организма.
По облику и величини кости се деле на дуге, кратке и пљоснате. Дуге кости се
састоје од тврдог коштаног омотача унутар којег се налази шупљина испуњена
коштаном сржи, а окрајци су састављени од сунђерастог коштаног ткива. Оне улазе у
састав скелета удова. Кратке кости се састоје од сунђерастог и коштаног ткива,
прекривеног танким слојем тврдог ткива. Ове кости улазе у састав шаке и стопала.
Пљоснате кости се састоје од два слоја тврдог коштаног ткива између којих је сунђераста
средина. Пљоснате кости граде лобању, грудни кош и карлични појас.
Кости су међусобно повезане покретно, непокретно и еластично. Непокретно су
повезане кости лобање. На њиховим ивицама се налазе удубљења и испупчења која
залазе једно у друго. На тај начин се образују шавови који су јака и непокретна веза
костију. Покретно су повезане кости удова које су зглобно везане. Зглоб чине задебљали
крајеви костију. На једној страни је удубљење – чашица, а на другој испупчење – глава
зглоба. Спој између чашице и главе зглоба је такав да спречава трење, те олакшава и
усмерава покрете. За зглобове су причвршћени мишићи, који својим грчењем и
испружањем покрећу коштане полуге. Кости су еластично повезане хрскавицом. Тако су
спојени кичмени пршљенови између себе и ребра са грудном кости.
2. ГРАЂА КОСТИ
Кости се састоје од беланчевина, калогена, влакана и минерала (калцијум
фосфата). Скелет, односно кости као његови саставни делови, грађен је од посебних
врста везивног ткива. То су еластично хрскаво и чврсто коштано ткиво. Станице
хрскавичавог ткива су груписане, а између њих је међустанична маса, која је носилац
чврстине и еласичности. Чврстина и еластичност коштаног ткива потиче од правилно
распоређених беланчевинастих влакана, а тврдoћу му обезбеђује таложење калцијум
фосфата. Улога калција и фосфора у организму је вишеструка. Калцијум је неопходан за
контракцију мишића, преношење импулса кроз нервни систем и за брже згрушавање
крви на месту повреде. Фосфор, у облику његових соли – фосфата има врло важну улогу
у метаболизму ћелија, нарочито у хемијским реакцијама у току којих се ослобађа
енергија. Станице коштаног ткива су звездастог облика и међусобно су повезане у густу
мрежу. Између станица се налази компактна коштана маса. На пресеку кости се уочавају
Хаверзови каналићи који су снадбевени крвним судовима и огранцима нерава који
омогућавају преношење осећаја притиска и боли. На површини кости неколико слојева
гради покосницу. Унутрашњи слојеви покоснице се састоје од митотички врло активних
станица које стварају нова коштана ткива. Таква покосница има улогу настављања,
растења, обнављања и зарастања кости. Само њена површина даје чврстину и штити
кост.
Слика 1: Грађа кости
3. КОШТАНИ СИСТЕМ ЧОВЕКА
Коштани систем човека чине кости главе, трупа и удова ( екстремитета ).
Кости главе се састоје од костију лобање и лица. Лобању граде чеона кост,
темена кост, потиљачна кост ( са отвором за пролаз кичмене мождине ), слепоочна кост,
те ситаста и клинаста кост. У лобањској чаури се налази мозак, а у слепоочној шупљини
чуло слуха и равнотеже. Кости лица су јагодична, горњовилична, носна, непчана, сузна,
доњовилична, подјезична кост и рало ( преградна кост носне шупљине ). Зуби су
