4
2. NASTANAK, RAZVOJ I DEFINISANJE DIZAJNA
Dizajn ima svoje korene u raznim zanatima, umetnosti i arhitekturi nekoliko hiljada godina
unazad. Današnja umetnost kao i svako materijalno i duhovno stvaralaštvo pod uticajem su velikih
umetničkih, arhitektonskih i značajnih zanatskih tvorevina iz prošlosti. Velika umetnička dela i
danas su izvori ideja za stvaralaštvo dizajna. Bez uticaja umetnosti savremeni dizajn ne bi imao
današnji nivo stvaralačkih moći, posebno u sveri estetike. Zanati su pored umetnosti i arhitekture
jedan od temelja današnjeg materijalnog stvaralaštva. Ono je kroz mnoge milenijume postupno
evoluiralo, dospevši na današnji nivo savremene tehnologije, informatike i sve savršenijih metoda
izrade upotrebnih predmeta.
1
U osnovi razvoja dizajna nalazi se i čovekov prirodni dar i njegov nepresušni izvor ideja i
veština. Ti potencijali stvorili su umetnost i zanate koji danas predstavljaju izuzetno važne oblasti
duhovnog i materijalnog stvaralaštva. U različitim razdobljima i uslovima razvoja, bilo da su u
pitanju obični ljudi, umetnici ili dizajneri, svi su sprovodili osnovnu ideju i cilj, kako bi svojim
radom ostvarili organsku vezu između oblika-spoljnog izgleda proizvoda, funkcije i prilagođenosti
čoveku. Stvaran je sve veći broj upotrebnih predmeta različitih oblika i namene da bi zadovoljili
najčešće elementarne potrebe svakodnevnog života. Oblik i ukupan kvalitet proizvoda brzo su se
prenosili iz jedne sredine u drugu, čemu su naročito doprineli ratovi, seobe naroda i trgovina. Zbog
toga je čovečanstvo kroz istoriju bilo čvrsto povezano sličnim ili istim shvatanjima koje i kakve
karakteristike treba da sadrži pojedini proizvod. Svako razdoblje u istorijskom razvoju oblikovanja
proizvoda imalo je i neke osobenosti koje su se najčešće izražavale kroz spoljni izgled oblika
proizvoda.
Krajem XVIII veka, počele su da se štampaju knjige i katalozi sa izgledima predmeta i
šablonima za proizvodnju upotrebnih predmeta. Oni su naširoko distribuirani sa namerom da se
privuku kupci. Pojedine proizvode koji su do tada pravljeni po narudžbini i izboru kupca,
proizvođači su počeli da standardizuju. Tako je dizajn počeo da dobija na značaju ne samo u smislu
proizvodnje već i prodaje.
1
Vasiljević, M. (1999): Dizajn savremeni pogledi, Grafičko preduzeće Novi dani, beograd, str. 9
5
Pronalaskom parne mašine 1765. godine počela je industrijska revolucija koja je promenila
način života u celom svetu. To je bio preduslov za pojavu masovne industrijske proizvodnje i
eksplozivni razvoj gradova. Novi oblici transporta podstakli su i svetsku trgovinu. Sa tim se
pojavio i novi širok spektar dizajnerskih poslova. Skupi ručni rad mogao je da se zameni
mašinskim, a potrebe društva zahtevale su jeftinu proizvodnju svih vrsta potrepština.
2
U Vajmaru u Nemačkoj, poznati arhitekta i dizajner Valter Gropjus je osnovao čuvenu
školu „Bauhaus” 1919. godine. Škola je izučavala istovremeno likovnu umetnost i zanatsko
stvaranje proizvoda kao i metode industrijskog dizajna kao nove stvaralačke discipline. Škola je
ubrzo postala rasadnik veoma uspešnih dizajnera, a značajno je uticala na razvoj i primenu dizajna
u celom svetu. Za vreme Drugog svetskog rata, kada je najveći deo svetske industrije bio paralisan,
razvoj dizajna je imao veliku krizu. Međutim po okončanju Drugog svetskog rata dizajn nastavlja
put razvoja pre svega u SAD, a potom i zemljama Evrope. Industrija u Evropi se brzo oporavljala i
razvijala i već krajem pedesetih godina se intezivno uvodi i primenjuje dizajn.
Za dizajn možemo reći da je naučna disciplina koja istražuje i dokazuje pojave, metode i
procese u stvaranju proizvoda. Naučni smisao dizajna proističe iz njegovog stalnog istraživanja i
prodiranja u novo i nepoznato. Karakteristično je za dizajn da nije homogena naučna disciplina,
već je interdiscipliniran. On u sebe uključuje i druge naučne i umetničke discipline, kao što su:
tehnika, tehnologija, matematika, ekonomija, ergonomija, psihologija, likovna i primenjena
umetnost i dr. Upravo ta naučna interdiscipliniranost dizajna mu pomaže da u istraživanju i razvoju
proizvoda polazi sa raznih aspekata, što dovodi do boljih rezultata i proizvodi svaki dan postaju sve
savršeniji.
3
Poslednjih decenija dizajn se izučava u školama u celom svetu. To je dokaz njegovog
značaja za savremenu industriju i uticaj na rad i život ljudi. Pored toga što za dizajn kažemo da je
naučna disciplina, dizajn je i stručna disciplina koju obeležava stvaralaštvo u praksi. Njeni rezultati
su proizvodi namenjeni ljudima i njihovim potrebama za pomoć u životu i radu. Stvaralaštvo
dizajna ima veliku važnost za poslovanje, industriju i društvo u celini. Kao stvaralačka i stručna
disciplina ima visoko mesto u rangiranju aktivnosti u industriji pa i šire.
2
Vartabedijan, A. (2007): Istorija dizajna, Institut Politehnika, Beograd, str. 15
3
Vasiljević, M. (1999): Dizajn savremeni pogledi, Grafičko preduzeće Novi dani, beograd, str. 37
