aktivan odnos. Ekologija, nasuprot toj aktivnoj ulozi ekonomije koju mozemo definisati pojmom
„koristi", ima kontemplativnu ulogu istraživanja uzajamnih odnosa između živog sveta i fizičke
sredine.

Dakle, ekologija nema za cilj nikakvo maksimiziranje dobitaka. Pre bi se moglo reći da

ekologija za cilj ima minimiziranje gubitaka, koji po životnu sredinu nastaju usled
eksponencijalne ekspanzije ljudske ekonomske aktivnosti. Čak i iz ovog sažetog definisanja
pojmova ekonomije i ekologije proizilazi nužnost međusobnih

konfliktnih relacija, što ne znači da među njima nema tačaka integracije, posebno u

trosektorskim modelima razmatranja ekonomsko-socijalno-ekološkog razvoja.

Razmatranje ograničenosti ponude neobnovljivih resursa vodi ka zaključku da se u rastućim

ekonomijama ograničeni resursi transferišu po nulloj ceni iako imaju pozitivnu vrednost (na
primer vazduh). Nasuprot ovome, niz ekonomskih aktivnosti ima za posledicu isijavanje otpada u
okruženje i ti ekonomski outputi su neželjeni zagađivači prirodne sredine koji se takođe
transferišu po nultoj ceni, ali imaju negativnu vrednost.

Ekonomska teorija je relativno rano postavila neka od pitanja koja su par exelence predmet

interesovanja ekologije. Prvo pitanje koje je danas postalo izuzetno aktuelno postavio je J.S.Mil,
a to je kako sačuvati za budućnost prirodne pogodnosti i lepote za koje tržište nema adekvatan
odgovor. Sledi rano otkrivanje problema da tržiste nije univerzalan i racionalan regulator posebno
u sektoru zaštite životne sredine i prirodnih vrednosti niti na kratak ni na dug rok.

U preovladujućoj doktrini laissez faire postavljanje pitanja imperfektnosti tržišne alokacije

resursa i slobode privatne svojine, otvorilo je problem odnosa između racionalnog ponašanja
preduzetnika i društvenih troškova koje niko ne snosi. Preciznije izloženo, kod neobnovljivih
resursa koji nemaju supstituciju, a gde tražnja nije elastična, vlasnik resursa teži da maksimizira
svoje dobitke i nema interesa za izdatke koji bi se ulagali u očuvanje prirodne sredine.

Iz navedene relacije nastaje suprotnost individualnih i društvenih in-teresa i individualnih

koristi i društvenih troškova (social cost). Sistematska analiza ovog problema prvi put se sreće
kod Pigu-a koji je u svom radu „Ekonomija blagostanja" uočio problem razlike između
individualnog i društvenog netoproizvoda

Savremena ekonomska nauka se suočila sa problemom kvaliteta života, koji implicira pitanje

gazdovanja javnim, pa i socijalnim dobrima. koja su vezana za opštu potrošnju. Javna, odnosno
slobodna dobra (free goods) imaju nultu tržišnu vrednost, odnosno ne dobijaju vrednosni izraz u
tržišnim transakcijama.

Iz navedenog sledi zaključak da tržišna alokacija resursa i posredstvom tržišta definisanje

cenovnih izraza predstavljaju samo teorijski model. Naime, postoji niz dobara koja nisu
transferibilna i na koja se ne odražava tržišni cenovni model.

Recent developments in the use of environmental taxes in the Europe Union, Report July 2000, European

Environment Agency.