Садржај:
Увод.....................................................................................................................3
1.Појам регоналних економских интеграција..................................................4
2.Европска унија.................................................................................................7
2.1. Процес Придруживања...............................................................................10
2.2. Испуњење Захтева......................................................................................11
2.3.Преговори о Приступању............................................................................12
2.4. Уговор о Приступању.................................................................................12
2.5.Пружање помоћи кандидатима у припремама за чланство......................13
3.Европско Удружење Слободне Трговине – ЕFTA.......................................14
4.Северноамеричка Зона Слободне Трговине – NAFTA................................15
Закључак..............................................................................................................16
Литература..........................................................................................................17
2
Увод:
Међународне економске интеграције као облик привредног повезивања
земаља имају дугу историју. До деветнаестог века економске интеграције
између самосталних држава остваривале су се на регионалном економском
простору. Током деветнаестог века процеси економског повезивања
наглашено су носили атрибуте националних хомогенизација и формирања
националних држава. Двадесети век обележио је веома изражени динамизам
континенталних економских интеграција. Међународну економску
интеграцију карактерише удруживање националних привреда у циљу
уклањања царинских и многобројних облика нецаринских баријера и других
рестриктивних мера које имају за циљ да ограниче слободну међународну
трговину, кретање људи и капитала, као и свих осталих фактора производње
кој се односе на треће земље – нечланице економске интеграције
4
Међутим,са правом примећују неки аналитичари, без добрих
политичких односа међу зељама чланицама није могућ успешан развој
економских
интеграција.
Регионалне економске интеграције се реализују споразумима земаља које
припадају истом региону.Данас у свету функционише тридесетак
регионалних економских инреграција,које заузимају око 80% светског
тржишта
2
.
Кључни економски мотив настанка регионалних интеграција налази се у
настојању да се тим чином повећа ефикасност.Раст ефикасности се остварује
захваљујући:
-
Уклањању баријера у трговини,
-
Смањењу трошкова трговине,
-
Подстицању извоза,
-
Сигурном приступу тржиштима земаља партнера
-
Повећаној инвестиционој могућности на ширем,интегрисаном
тржишту,
-
Повећаној конкуренцији на интерном тржишту,
-
Искоришћавању економије обима,које интегрисано тржиште
омогућава,
-
Јачању услужног сектора,
-
Олакшаној размени техничких информација и знања између фирми,
-
Подржавању активности истраживања и развоја,и стварању нових
технологија,производа и услуга,
Услед неспорно сумарно позитивних утицаја на економску
ефикасност,економска интеграција прелази националне оквире,при том
еволуирајући у различите облике регионалног повезивања.
Основни облици регионалних интеграција
2
Др Душанка Јововић, Др Слободан Цветановић,
Економске интеграције и Европска Унија
,
2010,стр 8.
5
У економској литератури најчешће се разликују следеће четири фазе у
развоју регионалних економских интеграција :
-
Зона слободног тржишта,
-
Царинска зона,
-
Економска заједница,
-
Економска унија.
Прва фаза је стварање зоне слободне трговине. Две су битне
карактеристике овог облика регионалних интеграција:
-
Земље чланице имају могућност да дефинишу властите царинске стопе,
за увоз из трећих земаља,
-
Интеграционо подручје задржава могућност примене принципа о
пореклу робе која је доминантинм делом произведена у земљама
слободне трговине.
Циљ примене принципа о пореклу робе је да се онемогући тзв.
редирекција увоза кроз земљу са најнижом царинском стопом према
држави у којој су царинске стопе на вишем нивоу.
Друга, виша фаза је настанак царинске уније којом се ствара
заједнички систем царина и квота. Царинска унија представља уговорни
однос у коме се државе које склапају уговор одричу трговинско-политичке
индивидуалности у корист новостворене ситуације. Царинска унија
представља нужни услов стварања заједничког тржишта.
Трћа фаза у регионалном повезивању земаља означава стварање
заједничког тржишта што подразумева елиминисање свих рестрикција на
кретање производа и фактора производње између земаља чланица.
Кључни атрибут овог регионалног савеза је отклањање ограничења која
стоје на путу слободног кретања роба, људи, услуга и капитала међу
државама чланицама.
Четврта, и за сада највиша фаза регионалних интеграција земаља,
односи се на стварање економске уније која подразумева хармонизацију и
