Optimizacija logističkog lanca uvoza auto delova iz Španije u Srbiju

SAOBRAĆAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

Predmet: INTERMODALNI TRANSPORT

TEMA:

OPTIMIZACIJA LOGISTIČKOG LANCA UVOZA AUTO 

DELOVA IZ ŠPANIJE U SRBIJU

prof. dr Slobodan Zečević, dipl.inž.
mr. Snežana Tadić, dipl.inž.
asistent: Mladen Krstić, maš.inž.

                                             student:

Dušanka Simeunović

LO090043

Beograd, 2012.god.

SADRŽAJ

1.

VARIJANTNA REŠENJA PAKOVANJA I UKRUPNJAVANJA ROBE...............................................................5

1.1

Karakteristike robe koja se uvozi....................................................................................................5

1.2

Karakteristike tržišta.......................................................................................................................7

1.2.1 Tokovi izvoza..................................................................................................................................7

1.2.2 Tokovi uvoza..................................................................................................................................8

1.2.3 Izbor lanca za optimizaciju.............................................................................................................9

1.3. Struktura asortimana.........................................................................................................................10

    1.4.  Proces ukrupnjavanja........................................................................................................................11

1.4.1 Dimenzije i težine jedinica rukovanja

.........................................................................................11

1.4.2 Optimalan način slaganja.............................................................................................................14

2.

DEFINISANJE VARIJANTNIH TEHNOLOGIJA TRANSPORTA....................................................................30

2.1. VARIJANTA 1..........................................................................................................................................33

2.2. VARIJANTA 2..........................................................................................................................................35

2.3. VARIJANTA 3..........................................................................................................................................37

2.4. VARIJANTA 4..........................................................................................................................................39

3.

KARAKTERISTIKE TRANSPORTNIH JEDINICA U VARIJANTNIM REŠENJIMA PREVOZA ROBE................40

3.1. Slaganje u tovarni prostor drumskog transportnog sredstva...........................................................41

3.2. Slaganje u tovarni prostor Izmenjivog transportnog suda................................................................46

3.2.1. 

Izbor transportnog sredstva za prvu i drugu  varijantu transportnog lanca

..........................50

3.2.1.1. Dinamika isporuke za prvu i drugu varijantu...................................................................................53

3.2.2.

Izbor transportnog sredstva za treću varijantu transportnog lanca

.......................................53

3.2.2.1. Dinamika isporuke za treću varijantu..............................................................................................55

3.2.3.  Izbor transportnog sredstva za četvrtu varijantu transportnog lanca..............................................56

4.

USLOVI I PREPORUKE ZA REALIZACIJU LOGISTIČKOG  LANCA..............................................................57

4.1 

  Uslovi i preporuke vezani za pakovanje......................................................................................57

4.1.1 Karakteristike pakovanja i slaganje proizvoda u pakovanje

........................................................58

4.2. 

Uslovi i preporuke vezani za klimtske i sanitarne uslove.............................................................58

4.3.

Uslovi i preporuke vezani za mehaničke uticaje...........................................................................59

4.4

 Preporuke vezane za obezbeđenje tereta...................................................................................60

5.

AKTIVNOSTI I PROCESI LOGISTIČKOG LANCA.......................................................................................61

4

UVOD

"

Logistika je termin kojim se označava integracija dve ili više aktivnosti sa ciljem 

planiranja implementacije i upravljanja efikasnim tokom tokom sirovina, procesnih zaliha, i 
finalnih proizvoda od izvorišta do mesta potrošnje. Te aktivnosti mogu uključiti, ali na to nisu 
ograničene,   uslugu   korisnika,   prognozu   tražnje,   komunikaciju   pri   distribuciji,   upravljanje 
zalihama, rukovanje materijalom, obradu narudžbe, obezbeđenje delova i servisnu podršku, 
izbor   lokacije   skladišta   i   postrojenja,   snabdevanje,   pakovanje,   rukovanje   povratnim 
materijalima, odlaganje otpada, saobraćaj, transport, skladištenje". 

1

Logistika je organizacija, planiranje, kontrola i realizacija robnih tokova od mesta 

nastanka do mesta prodaje, preko proizvodnje i distribucije do krajnjeg korisnika sa ciljem 
zadovoljenja   zahteva   tržišta,   uz   minimalne   troškove   i   investicije.  Logistika   obuhvata   sve 
sisteme i procese koji omogućavaju kretanje materijalnih i nematerijalnih tokova [1]. 

Redosled i broj aktivnosti u lancu su pod jakim dejstvom promenljivosti atributa koji 

ih   opisuju.  Logistički   lanac,   koji   je   predmet   ovog   seminarskog   rada  je   skup   entiteta   sa 
atributima koji nisu samo prostor i vreme, već niz promenljivih i konstantnih obeležja kao što 
su   kvalitet,   troškovi,   servis   stepen,   interval   strpljivosti,   količina,   nivo   tehnologije,   itd. 
Optimizaciju   upotrebe   raspoloživih   resursa   unutar   logističkog   lanca   moguće   je   ostvariti 
odgovarajućim planiranjem, upravljanjem i donošenjem efikasnih odluka. 

Predmet optimizacije logističkih lanaca mogu biti:

2



   Transportno-manipulativna jedinica



   Vid transporta – broj učesnika



   Tehnologija transporta, pretovara, skladištenja



   Broj, struktura, lokacija nosioca realizacije



   Transportni putevi



   Organizacija, strategija.

1

OSNOVNI LOGISTIČKI SISTEMI, materijal sa predavanja iz Mehanizacije pretovara, 

Milorad Vidović

2

 Predavanje 1: Algoritam za optimizaciju transportnih lanaca, prof. dr Slobodan Zečević, dipl.inž

5

1.

VARIJANTNA REŠENJA PAKOVANJA I 

UKRUPNJAVANJA ROBE

1.1 Karakteristike robe koja se uvozi

Automobil se može definisati kao roba koju je potrebno popravljati odnosno održavati, 

kako bi bila upotrebljiva. Auto delovi su zbog ovoga veoma važni (slika 1), jer bi bez njih 
automobil vremenom postao gomila bespotrebnog gvožđa. 

Pod auto delovima podrazumevaju se oni delovi koji se menjaju pri redovnom servisu 

vozila, ali i oni delovi koji se zamenju prilikom popravke. To su sledeće grupe delova:



Amortizeri

: Pripadaju sistemu oslanjanja vozila. Osnovni zadatak im je absorbovanje 

neravnina sa puta. 

Karakteristike amortizera: 



Funkcija i zadatak

 :

Jedna od glavnih zadataka amortizera jeste da konstantno drže točkove na putu i da 
prenose silu upravljanja i kočenja vozila na putu za vreme vožnje. Gubljenjem 
kontakta sa drumom postoji realna opasnost od gubljenja kontrole nad vozilom.  Zbog 
toga su amortizeri, kada govorimo o sigurnosti,  jedan od najvažnijih delova vozila.



Trajnost i izdržljivost

Dugotrajno korišćenje, prenaprezanje amortizera, korozija, voda i so na putu, mogu 
uticati na pravilno funkcionisanje amortizera. U zavisnosti od uslova na putu, 
amortizeri nakon pređenih 60.000 – 80.000 km nemaju više početni 100%-ni učinak. 
To znači da u proseku 14.5% vozila (svako sedmo vozilo) koja su već prešla 100.000 
km ili imaju prosečnu starost preko 5 godina, imaju neispravne amortizere.



Sigurnost

Pri brzini od 80km/h istrošeni amortizeri produžuju zaustavni put za 2-3 metra u 
poređenju sa solidnim neistrošenim amortizerima. Vozilo u krivinama takođe postaje 
nestabilno ako amortizeri pokazju znake starenja. Za razliku od novih amortizera, 
testovi sa amortizerima koji si pružali samo polovinu učinka od uobičajene potisne 
sile,   pokazali   su   da   zadnje   gume   na   neravnim   putevima   i   u   oštrim   krivinama   ne 
prijanjaju na put zbog transverzalnih (poprečnih) sila ubrzanja.



Elektronika

Amortizeri slabog kvaliteta umanjuju kvalitet modernih elektronskih komponenti kao 
što   su   ABS,   ASR   ili   ESP   (sastavi   elektronske   stabilnosti).   Za   vreme   kočenja   na 
neravnom   putu,   pri   brzini   od   80km/h,   kod   vozila   koja   imaju   ABS   i   neispravne 
amortizere   zaustavni   put   se   produžava   za   oko   5   metara   u   odnosu   na   vozila   koja 
nemaju ABS, a takođe imaju neispravne amortizere. 



Spiralne   opruge

:   Na   sebe   preuzimaju   težinu   vozila,   povećavaju   životni   vek 

amortizera,   guma   i   drugih   komponenta   oslanjanja.   Pored   toga,   zaslužne   su   za 
ostvarivanje kontakta vozila sa putom. Njihova zamena se vrši u paru, prilikom 
pucanja neke od opruga [9] 



Spone

: Povećavaju vek trajanja amortizerima, gumama i drugim komponentama 

oslanjanja. Poboljšavaju vezu između amortizera i šasije, kao i samo upravljanje 
vozilom. Menjaju se sa promenom amortizera. 

7

Slika 1: Auto delovi

Automobil se sastoji od preko 3 000 delova i različitih sklopova. Navedeni delovi 

spadaju   u   grupu   onih   koji   se   najčešće   menjaju.   Treba   napomenuti   da   navedena   roba   ne 
zahteva posebne uslove transporta. Ovo znači da je relativno otporna na temperaturne i druge 
uticaje, što svakako olakšava organizaciju transporta. 

1.2 Karakteristike tržišta

Ovlašćeni servisi koriste originalne delove, koji se proizvode u matičnoj zemlji vozila, u 

ovom slučaju su to delovi iz Španije. Njihova auto industrija trenutno je u krizi. U Španiji ne 
postoji veliki broj proizvođača rezervnih auto delova.

1.2.1 Tokovi izvoza

Iz tabele vidimo da su se tokom 2011 godine auto delovi najviše izvozili u Nemačku 

(5619.2 t) sa 32% učešća i Italiju (2804.5 t) sa 24% učešća. Izvoz u zemlje regina je oko 250t. 
Navedeni podaci su na osnovu baze podataka iz tabele 1. preuzete sa Republičkog zavoda za 
statistiku.  

Tabela 1. Karakteristike izvoznih tokova auto delova 

Zemlja

Količina

(t)

Učešće

(%)

Vrednost

(hiljada USD)

Učešće

(%)

Nemačka

5619,2

32,4

28 912

38.6

Italija

2804,5

24,6

12 577

32,4

 Francuska

1278,3

12.3

3 543

4.7

Mađarska

685,2

5,2

1 809

2.4