HEPATITIS B
Hepatitis B je zarazna bolest, uzrokovana virusom hepatitisa B (HBV). Virus napada jetru i
dovodi do upale jetre-hepatitisa.
Ovaj virus se prenosi krvlju i telesnim tečnostima koje sadrže krv. To se može dogoditi
direktnim kontaktom krv-na-krv, seksom bez zaštite, korišćenjem droga, i u toku porođaja sa
inficirane majke na novorođenče.
Pretpostavlja se da je preko 2 milijarde ljudi širom sveta inficirano virusom hepatitisa B te da
350 miliona ljudi hronično nosi virus. Svake godine više od milion ljudi umire od posledica
direktno povezanih s hepatitisom B.Virus hepatitisa B je odgovoran za preko 80% svih
maligniteta jetre i drugi je po važnosti humani karcenogen, odmah posle pušenja duvana.
Jetra
je vitalni organ koji učestvuje u metabolizmu hranljivih materija, filtrira krv, bori se
protiv infekcija. Kada je jetra upaljena ili oštećena, ne može adekvatno da obavlja svoju ulogu
u organizmu.
Slika 1 – Jetra
Jetra
je najveći organ čovečjeg tela. Njena težina iznosi oko 1500 grama odnosno 2% od
celokupne telesne težine . Jetra ima veliku regenerativnu moć i veliku otpornost na razne
poremećaje. I posle mestimičnih nekroza u jetri – kao npr. u akutnom hepatitisu, izlečenje je je
kompletno i bez posledica. Neretko, regeneracija nije kompletna i nekrozno tkivo se zamenjuje
fibroznim, sa znacima hronične lezije. U kliničkom pogledu u jetri može da se poremeti
krvotok i snabdevanje krvlju, da se oštete hepatociti, Kupfferove ćelije, ili bilijarni putevi.
Određene bolesti jetre mogu oštetiti pojedine od ovih elemenata ili istovremeno sve, od čega i
zavise klinički simptomi bolesti i metaboličke promene. Simptomi u oboljenjima jetre zavise
od jačine nekroznog procesa u jetri ili otežanog prolaza žuči.
Jetra ima dvostruki krvotok. Vena porta dovodi vensku krv iz creva i slezine, a hepatična
arterija, odvajajući se od celijačnog stabla, snabdeva jetru arterijskom krvlju.
Parenhimske ćelije-hepatociti
čine najveći deo organa jetre. Oni su najodgovorniji za brojne
metaboličke procese u jetri i omogućavaju centralnu ulogu jetre u metabolizmu. Njene glavne
funkcije uključuju stvaranje i ekskreciju žuči, regulaciju stabilnosti glikemije, sintezu lipida i
sekreciju plazminih lipoproteina, regulisanje metabolizma holesterola. Potom, stvaranje ureje,
serumskih albumina, faktora koagulacije, enzima i brojnih drugih proteina. Najzad,
metabolizam i detoksikaciju lekova i drugih supstanci u organizmu.
Slika 2 – hepatociti Slika 3 – Kupfferove ćelije
Kupfferove ćelije su filter za strane materije u organizmu, otklanjaju bakterije i toksine i imaju
važnu ulogu u povećanju imunitetnih sposobnosti organizma. Jetra je, zbog prisustva
Kupfferovih ćelija i bogate snabdevenosti krvlju, veoma važan organ u suprotstavljanju
infekcijama i nekim sistemskim oboljenjima
Osoba može razviti "akutnu" infekciju, koja može da varira u težini kliničke slike od vrlo blage
bolesti sa malo ili nimalo simptoma do ozbiljnog stanja koje ugrožava život zaražene osobe.
Ovaj virus je sto puta infektivniji od virusa koji izaziva SIDU, otporan je u spoljnoj sredini,
nedeljama opstaje u sasušenoj krvi, a do sedam dana na nekoj drugoj podlozi na sobnoj
temperaturi. Za infekciju je dovoljna samo mala nevidljiva kapljica krvi ili pljuvačke u
kontaktu sa povređenom kožom, sluzokožom ili očima.
Slika 4 – Virus Hepatitisa B
Svi nosioci HBsAg antigena su potencijalno zarazni. Krv inficiranih osoba je zarazna više
nedelja pre pojave simptoma bolesti i ostaje zarazna tokom akutne faze bolesti.
Prevalenca HBV infekcije
je različita u raznim delovima sveta. Gledano u celini, oko
45% globalne populacije živi u oblastima sa visokom prevalencom hronične HBV infekcije.U
Aziji, sub - Saharskoj Africi i na Pacifiku prevalenca iznosi oko 8%. U ovim područijima
infekcija se najčešće prenosi sa zaražene majke na novorođeno dete (perinatalna transmisija) ili
se, pak, dete zarazi u ranom detinjstvu. Perinatalna infekcija, zbog imunske nezrelosti
novorođenčeta, uglavnom vodi ka hroničnoj HBV infekciji. Zbog toga, ovi regioni imaju i
visoku prevalencu HCC, što rezultira činjenicom da je ovaj klinički entitet jedan od tri vodeća
uzročnika smrtnosti u ovim regionima
.
osobe, što je osoba mlađa rizik je veći.
Mnoge osobe sa hroničnom infekcijom, nemaju tegobe, ne osećaju se loše i ne izgledaju
bolesno, međutim, mogu preneti infekciju drugima. Jetra počinje da pati od stalnih upala. Oko
15 do 25% osoba sa hroničnim infekcijom će razviti cirozu jetre (fibrozno ožiljavanje jetrinog
tkiva) ili karcinom jetre (primarni). Godišnje u svetu oko milion ljudi umre usled hroničnog
oboljenja jetre, ciroze ili raka jetre izazvanih hepatitisom B.
Slika 6 – Hronični hepatit – ciroza jetre - karcinom jetre
Transmisija HBV infekcije
HBV je prisutan u krvi, krvnim prodiktima, pljuvački, semenoj tečnosti, vaginalnom sekretu,
menstrualnij krvi, fecesu, sinovijalnim tečnostima i likvoru. a u znatno nižim koncentracijama
u znoju, majčinom mleku, suzama i urinu inficirane osobe.
Učestalost
Rizične grupe za nastanak HBV infekcije su: zdravstveni radnici, intravenozni narkomani,
hemofiličari, osobe na hemodijalizi, deca rođena od HBsAg pozitivnih majki, seksualni
partneri HBsAg pozitivnih, promiskuitetne osobe, homoseksualci, osobe koje borave u
različitim institucijama (u centrima za mentalno retardirane osobe, domovi za nezbrinutu
decu).
Hepatitis B se prenosi putem:
zaražene krvi (razmena igala i špriceva kod narkomana,
tetovaža, pirsing, obrezivanje u nesterilnim uslovima, krvno bratimljenje)
slučajnim ubodom na iglu iskorištenog šprica ili neki drugi zaraženi predmet
prilikom hirurških infekcija tokom kojih se koristi neadekvatno sterilisan pribor ili u
kojim učestvuje medicinsko osoblje među kojima su nosioci Hepatitis B infekcije
bliskim kontaktom tokom igre ili sporta, kada zaražena osoba dođe u kontakt sa
povređenom kožom (ogrebotina), sluzokožom ili očima zdrave osobe
prilikom posete zubaru ili upotrebe tuđe zaražene četkice za zube
prilikom posete frizeru, upotrebom tuđeg češlja, četke, brijača
nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženom osobom (analni, vaginalni, oralni)
sa majke na dete, ako je majka bila zaražena hepatitisom B u momentu rođenja
Slika 7 – tetoviranje Slika 8 – porođaj
Transfuzija krvi
—
Transfuzija krvi danas nije uobičajen način prenosa virusa hepatitisa B
virus. Donori krvi se pažljivo testiraju, a sva donirana krv se proverava na marker infekcije.
Tim testovima se detektuje većina kontaminiranih uzoraka krvi, iako mali procenat može da
prođe neprimećen. Zbog toga osobe kojima su često potrebne transfuzije (zbog hemofilije ili
talasemije na primer) imaju povećan rizik od hepatitisa B.
Slika 9 – krv
U bolnici
—
U bolničkom okruženju, hepatitis B može da se prenese sa jednog pacijenta na
drugog ili sa pacijenta na lekara putem kontaminiranih igala ili instrumenata. Prenos sa
zdravstvenog radnika na pacijenta je vrlo redak. Mere koje redukuju mogućnost prenosa su
rukavice, zaštita za oči, maska za lice i pranje ruku.
Slika 10 – zaštitne mere
Hepatitis B se ne prenosi:
kijanjem i kašljanjem
ljubljenjem ili grljenjem
dojenjem
putem hrane ili vode
