УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
са привременим седиштем у Косовској Митровици
Катедра за социологију
Студијски програм:
Мастер академске студије
ПОЛОЖАЈ И УЛОГА ЖЕНЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ И
ПОРОДИЦИ
Семинарски рад из Изазови савремене породице
Ментор Студент
Проф. др Снежана Миливојевић Сања Анђелковић
Бр.индекса 18/13
Косовска Митровица,2014.
27
Положај и улога жене у савременом друштву и
породици
Семинарски рад
деце или околине, да не мора да ствара породицу, ако сматра да ће му она ускратити личну
слободу и независност. Однос међу људима се све више помера са сфере морања и обавеза
на поље комуникације и међусобне сарадње.
На пољу брака и брачних односа, развијају се институције и службе за упознавање
и зближавање будућих супружника, планирање породице, за давање брачних савета. Битно
је да је друштво свесно негативних кретања и дешавања у оквиру брачних и породичних
односа и да упорно ради на превазилажењу проблема са којима се савремено друштво
среће. ”Борба полова” је данас један од најизраженијих сукоба данашњице. Мушкарац и
жена су све чешће на супротним странама, а све мање у топлој брачној постељи. Боре се на
пољу превласти око васпитања деце, на економском плану, на интелектуалном плану итд.
Тако да данас све више имамо мушкобањасте жене и феминизиране мушкарце, што
свакако није добро.
Данашње тенденције развода бракова и растурања породице свакако су и последица
позитивне законске регулативе у смислу лаког и брзог развода брака, секуларизација као
процес смањеног утицаја цркве и религијских веровања на институцију брака, формална
легализација хомосексуалних веза, економска и политичка еманципација жена, изражена
географска покретљивост одређених занимања итд. Остаје да се надамо да ресурси за
брачно и породично живљење нису још сасвим истрошени.
Положај жене у породици је
одувек био посебна тема интересовања за разне социолошке студије. Будући да се
породица гледа као стуб друштва, а жена као стуб породице, то доводи до опрезног
праћење односа у породици и положаја жене у породици.
Настојање овог рада је да прикаже породицу кроз њен историјски развој и ближе
објасни савремену породицу. Такође, паралелно с тим, рад ће да прати и процес промене
улоге жене током историје. Оцена стања и улоге жене у друштву је такође једна од нужних
тема. Надам да ће овај рад приближити слику улоге и положаја жене у друштву. Жена је
одувек била најосјетљивија друштвена јединка, репродуктивни фактор и емоционални
стуб, слуга у кући, подршка и испомоћ. Данашња модерна жена, осим испуњавања
амбиције за коју је током историје увек била ускраћивана, има дужност и да одржи
историјски прописане улоге и вредности које су уско везане за њену улогу у породици, тј.
у браку.
27
Положај и улога жене у савременом друштву и
породици
Семинарски рад
1. ПОЈАМ ПОРОДИЦЕ
У литаратури која третира ову проблематику могуће је срести бројна одређења
породице и брака. Рецимо, један од наших најутицајнијих социолога породице А. Милић,
породицу дефинише на следећи начин: ''Историјски промељива социјална група са
великим бројем варијација према облику, сруктури, фукцијама и садржају темељних
односа између чланова''. (А. Милић, 2007, 56).
Породица као систем односа између мужа
и жене и њихове рођене или усвојене деце представља биолошко-психолошко-социјалну и
економску заједницу.
Кроз историју развоја људског друштва настајли су и смењивали су
се различити типови и облици породичних односа. Оно што је битно нагласити је да
ниједна породица није у свему иста као нека друга. Оне имају заједничке елементе, али је
свака ″прича за себе″.
Породица је група лица директно повезаних сродничким односом, чији су одрасли
чланови одговорни за бригу о деци. Сродства или сродничке везе су такви односи међу
појединцима који се успоставаљају било путем брака, било кроз наследне редове који
повезују крвне сроднике (мајке, очеви, деца ...).
У односу на равноправност која се успоставља између мужа и жене унутар
породице, она може бити:
1.
Патријархална породица
2.
Матријархална породица
3.
Савремена или демократска породица
Према броју мужева и жена у породици, она може бити
:
1.
Моногамна (један муж и једна жена)
2.
Полиандрична (више мужева и једна жена)
3.
Полигинична ( више жена и један муж)
На основу броја генерација које живе у једној породици разликујемо:
1.
Нуклеарну породицу (муж, жена и њихова деца)
2.
Проширену породицу (више генерација)
3.
Породична задруга (већи број генерација, као братство или племе)
27
Положај и улога жене у савременом друштву и
породици
Семинарски рад
робовласничког и феудалног друштва, капиталистички начин производње и буржоаски
политички систем удаљавају како жену тако и мушкарца од саме едукативне улоге у
породици. И биолошка функција породице је показала своју еволуцију. Социјална
функција породице се огледа у одгоју и бризи за потомством, до заштите од напада и
угрожавања слободе појединца. Данас су се функције породице промениле, али је и даље
она остала важна друштвена институција, која има велику улогу у животу сваког
појединца и у сваком друштвеном систему.
На развој и данашњу физиономију породице утицало је много фактора, међу којима
су најзначајнији друштвене прилике, економско-социјални услови и вјерска, обичајна и
културна традиција.
1.1. ПОЈАМ БРАКА
Такође, врло је тешко дати једну општу дефиницију брака из разога што се ова
категора, друштвени однос историјски мењала имала различите односе, форме и садржаје.
Рецимо за Малиновског ''брак је друштвени однос поводом регулације људске
сексуалности и рађања'' (Б. Малиновски, 1974). Дакле, три битна елемента брака су:
копулација (сексуално спајање, рађање потомства); кохабитација (заједнички живот,
становање) и легитимација (друштвено признање).
Брак је релативно трајна (некада и животна) друштвено призната (или непризната)
биолошко – социјална заједница између мушкарца и жене који нису у крвном сродству.
(Ђорђевић,1996.). Рођењем првог детета, брак прераста у породицу.
Брак је био друштвено признат и потврђиван. У различитим друштвима, у
зависности од конкретних услова, то је чињено на различите начине. У првобитној
заједници, када није постојала држава, брак је потвђиван сани друштвено признатим
обредима, сходно обичајима који су тада важили у конкретним друштвима. Са настанком
државе, она преузима активну улогу у томе. У великом броју друштва брак закључује тј.
потврђује црква уз одговарајуће верске обреде.
Данас се брак закључује пред надлежним државним органом, при чему се оставља
могућност да будући супружници учине то и у цркви. За склапање брака обично се траже
одређени услови од будућих супружника – у погледу сродства, друштвеног положаја,
психичке и физичке зрелости. Сва цивилизована друштва забрањују брак између блиских
