Univerzitet Singidunum
Fakultet za medije i komunikacije
Kolokvijum
Beskućništvo kao način življenja
Profesor:
Student:
Mirjana Stošić
Nataša Gavrilov 2007/15
Beograd, 2015.
2
Izjava o validnosti rada
:
Potvrđujem svojim potpisom da nisam pokušao, odnosno da nisam pokušala, da tuđi rad predstavim
kao svoj, osim na mestima gde je to izričito naznačeno, kao i da mi je poznato da ću u slučaju plagijata
biti isključen, odnosno isključana sa daljih studija. Poznato mi je i da Fakultet ima sva prava da
raspolaže mojim radom.
Otkad postoji čovečanstvo, postoji i beskućništvo i oduvek je predstavljalo veliki
problem, ali danas je taj problem mnogo veći. Često srećemo ljude koji spavaju na
ulici, u vozovima, na autobuskim stanicama. Mnogi od njih su nekada imali svoj dom,
ali zbog različitih socio-ekonomskih razloga su ostali na ulici. Međutim, postoji i
mnogo onih koji su rođeni na ulici, što nam govori o veličini ovog problema.
Beskućnici su prepušteni sami sebi. Njihov najveći problem je gde se sakriti,
prespavati u periodu zime, kako se prehraniti, gde se okupati i poslednjih godina kako
se sačuvati od delikvenata koji žele da im naude. Svi ovi problemi su „običnim“
ljudima nevažni, a beskućnicima jedini. Danas postoji mnogo domova gde se lica sa
ovakvim problemom smeštaju, ali ni to nije dovoljno, jer njihov broj iz dana u dan
raste.
Istorijat beskućništva je raznolik i njegov razvoj zavisi od vremena i zemlje u kojoj se
širi. U sociološkoj literaturi, kako govore Kostić i Mihajlović, beskućništvo se
najčešće povezuje sa siromaštvom. „Početkom novog veka, dakle 1459. godine,
tokom 16. veka, dolazi do porasta broja stanovništva, pa samim tim nalaženje posla
postaje otežano.“ (Kostić, Mihajlović, 2012: 57) Povećanje stanovništva nije pratilo
razvoj industrije i otvaranje novih radnih mesta, što je uzrok nastajanja velikog broja
beskućnika. U tom periodu propisivane su mnogobrojne kazne za beskućnike upravo
zbog prenaseljenja gradova i nesigurnosti „slobodnih“ ljudi za svoj život. Kasnije,
početkom 20. veka ekonomska kriza dovela je do propadanja malih preduzeća i
velikih korporacija, što je dovelo do masovnog gubitaka posla i samim tim se povećao
broj siromašnih i beskućnika. Tada se, kako navode Kostić i Mihajlović, izdvajaju
gradske oblasti u kojima žive beskućnici, gde je zastupljena prostitucija, delikvencija,
gde dolazi do zaraznih oboljenja, samoubistava itd. Beskućništvo je u dvadesetom
veku sa većim ili manjim oscilacijama bilo svakodnevni prizor. „Na početku 21. veka,
tačnije 2002. godine istraživanja su pokazala da su deca i čitave porodice, u stvari,
najveći rastući segment beskućnika u SAD.“ (Kostić, Mihajlović,2012: 59) Ovo nam
