Komutaciona tehnika
3. razred
Elektrotehničar telekomunikacija
1 Funkcionalne jedinice telefonskog aparata
Klasični telefonski aparat se sastoji od mikrofona koji prenosi glas pozivača; slušalice, koja
pojačava zvuk dolazećeg poziva; brojčanik ili tipke za biranje, zvono i manji skup električnih
delova, koji ustvari drže pozivaočev glas na nivou da ne bi zvučao preglasno kroz slušalicu. Ako je
dvodelni telefonski aparat, mikrofon i slušalica su zajedno ugrađeni u mikrotelefonsku kombinaciju,
nama poznatija kao telefonska slušalica.
Telefonski aparat se u osnovi sastoji iz četiri funkcionalne jedinice:
●
komutacione,
●
pozivne,
●
biračke i
●
elektroakustičke.
Strukturna šema data je na slici 1.1.
Slika 1.1
Funkcionalne jedinice telefonskog aparata.
1.1 Komutaciona jedinica
Komutacioni element, koji svojim kontaktnim perima u jednom položaju uključuje na
pretplatnički vod pozivne a u drugom govorne ili elektroakustične organe, naziva se prekidač
viljuške ili viljuška. Pomoću ove jedinice telefonskog aparata obezbeđuje se da su za vreme
razgovora na pretplatnički vod uključeni govorni a isključeni pozivni, a za vreme mirovanja
uključeni pozivni a isključeni govorni organi aparata. Ovo se može postići na dva načina:
prekidanjem, slika 1.2, ili kratkim spajanjem govornih organa, slika 1.3, pri položenoj
mikrotelefonskoj kombinaciji.
Prekidač viljuške, svojim mirnim i radnim položajem, obezbeđuje dva karakteristična stanja
telefonskog aparata:
●
stanje položene i
●
stanje podignute mikrotelefonske kombinacije.
© 2010 Luka Ljuboja, dipl.ing.el.
Tehnička škola – Kikinda
1
Komutaciona tehnika
3. razred
Elektrotehničar telekomunikacija
Slika 1.2
Prekidanje govornog dela telefona.
Kontakti prekidača viljuške treba da imaju praktično zanemariv prelazni otpor (manji od 1Ω) i
vek trajanja kojim se obezbjeđuje najmanje 300000 preklapanja. To znači da ova jedinica, pod
uslovom da se u toku svakog dana aktivira 15 do 20 puta, mora da bude ispravna u trajanju od oko
50 godina.
Slika 1.3
Kratko spajanje govornog dela telefona.
1.2 Pozivna jedinica
Pozivno kolo je deo telefonskog aparata pomoću koga se akustično ili svetlosno daje do znanja
pozvanom pretplatniku da treba da prihvati poziv, koji je došao po njegovom vodu. Ovo kolo se
sastoji od kondezatora i nekog, najčešće akustičnog, indikatora, zvona, zujalice, tonskog pozivnika i
slično.
U mirnom stanju pozivno kolo je direktno priključeno preko pretplatničkog voda na telefonsku
centralu. Pri pozivanju kroz pozivno kolo protiče naizmenična struja čija je frekvencija 16 – 25Hz,
a napon 48 – 60V.
Kondezator C u pozivnom kolu služi da onemogući protok jednosmerne struje iz izvora za
napajanje, koji se nalazi u telefonskoj centrali.
Na slikama 1.4 i 1.5 su prikazane šeme pozivnih kola sa zvonom i tonskim pozivnikom.
© 2010 Luka Ljuboja, dipl.ing.el.
Tehnička škola – Kikinda
2
Komutaciona tehnika
3. razred
Elektrotehničar telekomunikacija
mereno na rastojanju od jednog metra od telefonskog aparata.
Zbog manje potrošnje struje iz telefonske centrale predviđeno je da impedansa pozivnog kola ne
sme biti manja od 2,5kΩ, a u slučaju paralelnog povezivanja dodatnih induktora poziva ukupna
impedansa ne sme biti manja od 2 kΩ.
1.3 Biračka jedinica
Za otpremanje podataka o broju telefonskog pretplatnika sa kojim treba da se uspostavi veza
služi obrtni brojčanik ili tastatura tonfrekventnog telefona. Podaci se šalje telefonskoj centrali, koja
na osnovu serije impulsa koji odgovaraju broju pozvanog pretplatnika vrši uspostavljanje veze.
1.3.1 Biranje brojčanikom
Postoje različiti modeli i konstrukcije obrtnih brojčanika, ali se svaki od njih sastoji od:
●
diska sa 10 otvora, kao na slici 1.7, učvršćenog za jednu osovinu,
●
opruge koja služi za vraćanje diska u mirni položaj,
●
mehanizma za pokretanje (opruga, pužasta osovina, zupčanik) i
●
kontaktnog mehanizma.
Na disku otvori su označeni ciframa od 1 do 9 i 0. Cifre su raspoređene tako da njihov položaj
odgovara broju impulsa koje okretanjem brojčanika treba poslati telefonskoj centrali. Kontaktni
mehanizam brojčanika se sastoji od nsi (impulskog), nsa (radnog) i nsr (mirnog) kontakta.
Slika 1.7
Obrtni brojčanik.
Impulsni kontakt se otvara i zatvara pri vraćanju napregnutog diska ravnomerno i broj otvaranja,
odnosno zatvaranja, odgovara biranju cifara. Da se ovi birački impulsi ne bi čuli u sopstvenoj
slušalici, odmah pri pokretanju diska zatvara se radni kontakt nsa i kratko spaja elektroakustičku
jedinicu. Ovo je potrebno i zato što bi inače promenjiva otpornost mikrofona mogla da utiče na
karakter impulsa biranja, pa čak i da izazove nepotrebna oscilovanja zbog čega bi pretplatnik pri
biranju mogao da čuje i nepoželjne zvučne produkte.
Svaka cifra u biračkom broju je definisana brojem impulsa. S obzirom na to da je numerisanje
višecifarsko, to je nužno da i cifre jedna od druge budu odvojene. To odvajanje se, kada je u pitanju
© 2010 Luka Ljuboja, dipl.ing.el.
Tehnička škola – Kikinda
4
Komutaciona tehnika
3. razred
Elektrotehničar telekomunikacija
biranje brojčanikom, vrši tako da se između svake cifre definisane serijom biračkih impulsa
obezbeđuje međuserijska pauza u trajanju ne manjem od 200ms.
Frekvencija impulsiranja nsi kontakta iznosi 10Hz, svaki impuls traje 100ms, pri čemu birački
impuls čini zbir vremena od 60ms koliko je nsi otvoren i 40ms koliko je on zatvoren. Maksimalan
broj impulsa za jednu cifru iznosi 10 (cifra nula) a minimalan 1 (cifra jedinica). Između svake serije
impulsa, to jest svake cifre, u cilju prepoznavanja cifara nužno je otpremanje serija razdvojiti
međuserijskom pauzom u trajanju najmanje 2 impulsa. Ovo se postiže tako što se pri slanju dva
zadnja impulsa nsi kontakt kratko spoji kontaktom nsr, pa se tako obezbedi razdvajanje impulsnih
serija a time i cifara.
Tastatura za dekadno biranje vrši prekidanje strujnog kola pretplatničke petlje funkcionalno na
isti način kao i brojčanik, ali je mehanika prekidanja izvedena pomoću elektronskih kola. Umesto
okretanja brojčanika biranje se vrši pritiskom na taster tastature. Kolo za biranje se sastoji od
tastature i elektronskog sklopa sastavljenog od logičkog i prekidačkog kola.
Na izlazu iz elektronskog sklopa tastature dobijaju se impulsni oblici biračkog signala, kao na
slici 1.8.
Slika 1.8
Oblici impulsnog signala biranja.
1.3.2 Biranje tastaturom
U telefonskom aparatu gde se biranje vrši tastaturom na dekadnom principu najčešće postoji
memorijski sklop u koji se "upisuju" sve izabrane cifre. Pritiskom na taster koji pripada nekoj cifri
vrši se otpremanje onoliko impulsa koliko odgovara toj cifri, tako se čini sa ostalim ciframa dok se
ne otpremi celi pretplatnički telefonski broj.
Tastatura za ton-frekventno biranje se takođe sastoji od tastaturnog prekidačkog dela koji čine
tasteri od 0 do 9 i dodatni tasteri označeni zvezdom (*) i pravogaonikom (#), kao i elektronski
sklop.
Kompletna tastatura, pored deset stalnih i dva, već pomenuta, dodatna tastera, ima još četiri
tastera označena sa A, B, C i D čija namena nije tačno određena, ali se najčešće koriste kod
pretplatničkih telefonskih centrala u različite svrhe pretežno u unutrašnjem saobraćaju ili se njihova
upotreba dodatno programira.
Numerički podaci pri ton-frekventnom biranju se prenose od telefonskog aparata do memorije
registra u telefonskoj centrali, tako što se po određenom kodu svaka biračka cifra prenosi sa dve
frekvencije.
Frekvencije su podeljene na prvu, odnosno donju, i drugu, odnosno gornju grupu. Prvu grupu
čine niže a drugu više frekvencije. Za svaku cifru se po kodu 2 od 4 uzima po jedna frekvencija iz
svake grupe.
© 2010 Luka Ljuboja, dipl.ing.el.
Tehnička škola – Kikinda
5
