Koji su osnovni izvori radnog prava u Srbiji?

Osnovni izvori radnog prava u Srbiji su: Ustav Republike Srbije, Zakon o radu, posebni zakoni (Zakon o zaštiti na radu, Zakon o inspekciji rada, Zakon o štrajku), kolektivni ugovori, ugovori o radu i pravilnici o radu. Pored domaćih izvora, primenjuju se i ratifikovane međunarodne konvencije, pre svega konvencije Međunarodne organizacije rada.

Šta su kogentni izvori radnog prava?

Kogentni (heteronomni) izvori radnog prava su obavezujući pravni akti koje donose državni organi i od kojih se ne može odstupiti. To su Ustav, Zakon o radu i drugi zakoni kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Ovi izvori imaju primat nad autonomnim izvorima kao što su kolektivni ugovori.

Kakva je uloga kolektivnih ugovora?

Kolektivni ugovori su autonomni izvori radnog prava kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih. Zaključuju ih sindikati i poslodavci ili njihova udruženja. Kolektivni ugovori ne mogu biti u suprotnosti sa zakonom, ali mogu predvideti povoljnija prava za zaposlene od onih propisanih zakonom.

Kako se primenjuju međunarodne konvencije?

Međunarodne konvencije Međunarodne organizacije rada (ILO) postaju deo domaćeg pravnog sistema nakon što ih Republika Srbija ratifikuje. Ratifikovane konvencije imaju obaveznu pravnu snagu i predstavljaju multilateralne međunarodne ugovore. One imaju prednost u odnosu na domaće zakone ukoliko uređuju prava povoljnija za zaposlene.

Šta je razlika između ugovora o radu i pravilnika o radu?

Ugovor o radu je individualni akt koji zaključuju poslodavac i zaposleni i njime se uređuju konkretna prava i obaveze u radnom odnosu. Pravilnik o radu je opšti akt poslodavca kojim se uređuju pitanja organizacije rada, radnog vremena, discipline i drugih pitanja — ali samo kada je to zakonom određeno. Pravilnik važi za sve zaposlene kod poslodavca.

Kada međunarodna konvencija postaje obavezujuća u Srbiji?

Nakon ratifikacije od strane Srbije

Odmah po objavljivanju u Službenom glasniku

Ko zaključuje kolektivni ugovor?

Sindikati i poslodavci ili njihova udruženja

Pretraga: nepun radni odnos

Radno pravo

specifičnost- kraće trajanje rada Ugovor se može zaključiti na neodređeno ili određeno vreme. Nepuno radno vreme je kraće od punog (10h,20h,30h). Razlog za nepuno radno vreme je nedovoljan obim poslova....

Pravo

37 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio aleksandar34 · 19. mart 2015.

Ugovor o radu

1. Nepuno radno vrijeme Rad sa nepunim radnim vremenom predstavlja poseban institut i izuzetak od pravila da se rad obavlja s punim radnim vremenom. Ova odredba omogućuje zaposleniku da sa...

Pravo

Univerzitet za poslovne studije

19 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio dajneseri · 17. septembar 2014.

Ugovor o radu

Nepuno radno vreme je radno vreme kraće od punog ranog vremena. Za pojedine poslove poslodavcu nije potrebno da se obavlja puno radno vreme. Zaposleni koji radi kod jednog poslodavca nepuno...

Pravo

11 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio trttttt · 30. novembar 2015.

Zasnivanje i vrste radnog odnosa

Rdni odnos može da se zasnije sa nepunim radni vremenom, na određeno ili neodređeno vreme. Obično se ovakvi radni odnusi zasnivaju za pola radnog vremena. Zaposleni koji zasniva radni odnos...

Pravo

Pravni fakultet za privredu i pravosuđe

16 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio studenti.rs · 28. avgust 2017.

Zasnivanje radnog odnosa

Могућност заснивања радног односа са непуним радним временом код једног или више послодаваца, утврђена је Законом о раду ( Сл. Гласник, бр. 24/2005 и 64/2005 ). Према члану 39. овог...

Pravo

Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove

15 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio Milutin021 · 7. april 2014.

Rezultati pretrage za: nepun radni odnos

Radno pravo

Ugovor o radu

Ugovor o radu

Zasnivanje i vrste radnog odnosa

Zasnivanje radnog odnosa

Tip dokumenta

Oblasti

Popularni predmeti

Institucije