Šta je ustav i koja je razlika između materijalnog i formalnog pojma ustava?

Ustav u materijalnom smislu predstavlja skup normi koje regulišu osnove društvene organizacije u političkoj zajednici, način vršenja državne vlasti i granice te vlasti. U formalnom smislu, ustav je najviši pisani opšti pravni akt sa najvećom pravnom snagom u hijerarhiji pravnih normi. Materijalni pojam ustava se odnosi na sadržaj i predmet regulisanja, dok se formalni pojam odnosi na pravnu formu i snagu akta. Ustav ima svojstvo ustavne neranjivosti – druge norme ga ne mogu menjati ili ukidati, već naprotiv, ustav određuje sopstvenu pravnu snagu i pravnu snagu svih drugih opštih pravnih normi u pravnom sistemu.

Koja pitanja čine sadržinu ustava?

Sadržinu ustava čine dve osnovne grupe pitanja. Prva grupa obuhvata pitanja koja se odnose na državnu vlast: načine formiranja vlasti (izbor, imenovanje), podelu vlasti između državnih organa i odnose između tih organa. Druga grupa sadrži pitanja koja se odnose na društvo i građane: principe i institucije preko kojih se odvija politički i ekonomski život u društvu, kao i povelju o pravima i slobodama građana. Kroz ove dve grupe pitanja, ustav reguliše fundamentalne aspekte državnog i društvenog uređenja, uključujući i mehanizme zaštite ljudskih prava i ograničenja državne vlasti.

Šta je razlika između rigidnog i fleksibilnog ustava?

Rigidni (čvrsti) ustav karakteriše se značajno strožijim i težim postupkom donošenja i promene u odnosu na postupak donošenja običnog zakona. Taj stroži postupak obuhvata sve faze – od inicijative za donošenje ili promenu ustava, preko načina odlučivanja o njegovim odredbama (potrebna kvalifikovana većina), do proglašenja i eventualne potvrde referendumom. Fleksibilni (meki, gipki) ustav donosi i menja obična skupština po istom postupku kao i običan zakon, pri čemu to koji će se zakon smatrati ustavnim zavisi pre svega od materije koju uređuje. Rigidnost ustava obezbeđuje veću stabilnost ustavnog poretka i otežava arbitrarne promene fundamentalnih pravnih načela.

Kako se donosi ustav i šta je ustavotvorna vlast?

Ustavotvorna vlast je originarna i neograničena vlast koja ne poznaje nikakva unapred data pravila koja bi je vezivala. Ova vlast može pripadati celom narodu ili posebno izabranim narodnim predstavnicima za njeno vršenje (ustavotvorna skupština), odnosno redovnoj zakonodavnoj vlasti. U savremenoj državi ustav najčešće donosi najviše predstavničko telo izabrano od naroda. Postupak donošenja ustava razlikuje se od običnog zakonodavnog postupka po svojoj strogosti – zahteva se kvalifikovana većina glasova, može biti predviđena obaveza referendumskog potvrđivanja, kao i drugi posebni uslovi koji garantuju demokratski legitimitet i stabilnost ustavnog akta.

Na koje načine se može izvršiti promena ustava?

Promena ustava je moguća na dva osnovna načina. Prvi način je ustavni zakon o izmenama i dopunama ustava koji tekstualno interveniše u prvobitni ustav i inkorporira se u njegov tekst, pri čemu se menja originalna formulacija ustavnih odredaba. Drugi način je ustavni amandman koji ne menja prvobitni tekst ustava, već se amandman dodaje ustavu i reguliše pitanja koja ranije nisu bila regulisana postojećim tekstom, ili pak menja određena pravila bez intervencije u originalni tekst. Bez obzira na način, zakonodavno telo pri promeni ustava ne postupa po redovnom zakonodavnom postupku, već po znatno težem postupku koji obezbeđuje stabilnost ustavnog poretka i sprečava lakše promene fundamentalnih ustavnih principa.

Ustav u formalnom smislu se definiše kao:

Najviši pisani opšti pravni akt sa najvećom pravnom snagom

Skup običajnih pravila o organizaciji državne vlasti

Zakon koji reguliše samo prava i slobode građana

Akt koji ima istu pravnu snagu kao i običan zakon

Koja pitanja NE spadaju u prvu grupu sadržine ustava (pitanja državne vlasti)?

Povelja o pravima i slobodama građana

Načini formiranja državne vlasti (izbor, imenovanje)

Povelja o pravima i slobodama građana

Podela vlasti između državnih organa

Odnosi između državnih organa

Rigidni ustav se karakteriše time što:

Postupak za njegovo donošenje i promenu je znatno stroži i teži nego za običan zakon

Se može menjati istim postupkom kao i običan zakon

Postupak za njegovo donošenje i promenu je znatno stroži i teži nego za običan zakon

Ga donosi samo neposredno narod putem referenduma

Nema veću pravnu snagu od običnih zakona

Svojstvo ustavne neranjivosti znači da:

Druge pravne norme ne mogu menjati, ukidati ili stavljati van snage ustav

Ustav može biti promenjen običnim zakonom

Druge pravne norme ne mogu menjati, ukidati ili stavljati van snage ustav

Ustav ima manju pravnu snagu od međunarodnih ugovora

Ustav se može menjati samo odlukom izvršne vlasti

Razlika između ustavnog zakona i ustavnog amandmana je u tome što:

Ustavni zakon tekstualno interveniše u prvobitni ustav, dok amandman ne menja originalni tekst već se dodaje ustavu

Ustavni zakon može donositi predsednik, a amandman samo parlament

Ustavni amandman ima veću pravnu snagu od ustavnog zakona

Ustavni zakon reguliše prava građana, a amandman organizaciju vlasti

Pretraga: Pisani ustav

Uvod u pravo

. Posle nepisanog, običajnog ustava, preovlađujući oblik izražavanja ustava jedne zemlje jeste pisani ustav. Pisani ustav je pretežno pravni akt, što znači da u njemu preovlađuju normativni govor i način...

Pravo

138 stranica

Pravo, Skripte

Objavio studenti.rs · 10. jul 2018.

Pravo parcijala

. Pisani ustavi – pod pisanim ustavima podrazumijevaju se oni u kojima su ustavni principii ustavne norme obuhvaćeni pisanim dokumentima, pisanim aktima. Ako tih dokumenata ima više i ako među...

Objavio studenti.rs · 12. april 2017.

Razvoj ustavnosti

) Pisani i nepisani ustav Pisani ustav je temeljni oblik u kojem se u raznim vrstama općih pravnih akata nalaze norme ustavnog prva. Nepisani – sustav ustavnih običaja što postoje...

Političke nauke

36 stranica

Političke nauke, Pravo, Skripte

Objavio aleksandra1312 · 16. januar 2015.

Ustavno pravo

sistem stvarnog ogranicenja drzavne odn.politicke vlasti STRUKTURA I SISTEMATIKA USTAVA Nakon obicajnog ustava preovladjujuci oblik izrazavanja ustava postaje pisani ustav. Pisani ustav je pravni akt, u njemu preovladjuje normativni govor...

Pravo

Megatrend univerzitet

14 stranica

Pravo, Skripte

Objavio omvdabic · 4. decembar 2012.

Pojam ustava

U najvećem broju savremenih država najviši pravni akt je donet u pisanoj formi. Napisani ustavi su izuzetak u savremenoj ustavnosti, te se tako često u ustavnoj teoriji navodi Engleska ustavnost...

Pravo

Fakultet za pravne i poslovne studije

12 stranica

Pravo

Objavio taamaraa.m · 31. januar 2024.

Ustavno pravo I

U okviru ove pravne podjele imamo pisane i nepisane ustave kada govorimo o ovoj klasifikaciji tu gledamo da li je ustav kao pravni akt u cjelini ili svojim najvećim dijelom...

Pravo

82 stranica

Pravo, Skripte

Objavio natasa494 · 5. avgust 2014.

Vrste ustava

Неписани устав је врста устава која није садржана у једном документу. Ова врста устава је дјелимично писана, а дијелом усмена. Попут обичајног права, неписани устав настаје из дугогодишњег практичног искуства...

Pravo

16 stranica

Pravo, Seminarski radovi

Objavio Natalija · 17. mart 2022.

Ustav: pojam, sadržina, struktura, svojstva, klasifikacije, donošenje i promena

2.1. Писани и неписани устави У правној теорији постоји класична подела устава на писани и неписани устав, која као критеријум узима форму акта. У највећем броју савремених држава највиши правни...

Pravo

Pravni fakultet

15 stranica

Pravo, Seminarski radovi, Skripte

Objavio SulejmanM · 1. april 2015.