Ustavno pravo

POJAVA USTAVA

Postoje tri izvora:

• postojanje glavnog, svetovnog viseg zakona – suveren je vladao po svojoj volji putem bozjeg prava, pa bi se njegova vlast jedino mogla ograniciti postojanjem zakona koji bi bio iznad njega
• licna prava – nekada su pojedinci uzivali privilegije ili trpeli odricanja po milosti jacih I volji Bozjoj, a kada su se ljudi oslobodili svevlasti svojih vladara, prava koju su od njih otrgli trebali su zastititi kako bi trajno postala njihova svojina
• povelja – pisani dokument kao sredstvo ogranicavanja vlasti; slabljenjem apsolutne moci krune, nastaje verovanje da je vlast stvorio narod, da joj je on dodelio ogranicenja I ustanovio nacin vrsenja vlasti. Na taj nacin je stvorena pretpostavka o drustvenom ugovoru, koji predstavlja uvod u sledeci korak – stvaranje Ustava.

“Ustav je visi I glavni zakon o drzavnoj vlasti, kojim se stite prava I slobode pojedinca, izlozen u pisanoj formi” (Hamilton). Pojavu Ustava obelezavaju prvi pisani I svecani tekstovi kojima se tada pocela ogranicavati do tada neogranicena drzavna vlast. Imali su trojako svojstvo:

• utvrdjivali su prava I slobode za sve ljude (ljudske prava I slobode) koje ce monarh postovati
• zajamcivali su prava I povlastice parlamenta, omogucavale odredjenim drus.grupama koje su bile van vrsenja drzavne vlasti da ucestvuju preko svojih posrednika u njenom vrsenju
• poboljavale su vrsenje drz.vlasti obezbedjenjem nove I punije legitimnosti drzave

Prvi ovakvi tekstovi su se pojavili u srednjovekovnoj Engleskoj.

 
POJAM USTAVA

Normativni pojam ustava – Ustav je skup normi

• u materijalnom smislu – Ustav je skup normi kojima se uredjuju osnovi drustvene ogranizacije u jednoj politickoj zajednici, nacin vrsenja drz.vlasti I granice drzavne vlasti. Ustav obuhvata norme kojima se uredjuju odnosi pojedinca I drzave, kao i izmedju drzavnih vlasti medjusobno.
• u formalnom smislu – Ustav je najvisi pisani opsti pravni akt, najvise pravne snage

Politicki pojam ustava – Ustav postoji kada je nemoguca subjektivnost, samovolja I zloupotreba nosilaca drzavne vlasti. Njime se kao najvisa volja u drzavi uspostavlja apstraktna volja objektivnog prava, a iskljucuje najvisa licna volja vladajucih.

• Karl Levenstajn – dao najpotpunije elemente politickog pojma: podela vlasti, unapred propisani pravni mehanizam za saradnju vise vlasti, racionalan metod ustavnih promena, a time I prilagodjavanje ustava drustvenoj stvarnosti, priznanje sloboda I prava pojedinaca I mehanizam za njihovu zastitu itd.
• -Karl Fridrih – smatra da jedna zemlja ima ustav u politicnom smislu ukoliko je u njoj delotvorno ogranicena drz.vlast. Pojmovi kao sto su zakonodavna, izvrsna I sudska vlast, prava federalnih jedinica, sloboda govora itd, su simboli ustavnog poretka u kojem je ustav politicka snaga. Oni su sastavni delovi tzv. sindroma ustavnosti ciji su pokazatelji koncentracija vlasti, uspostavljanje I garantovanje ljudskih prava, teritorijalna podela vlasti, lokalna samouprava I sudska kontrola uprave.

Socioloski pojam ustava – Ferdinard Lasal – razlikuje stvarni od pisanog ustava. Stvari ustav su realni odnosi sila koji postoje u svakom drustvu. Pisani ustav je za njega list hartije I smatra da pisani ustav mora biti u skladu sa stvarnim ustavom tj. kada su tacni izraz stvarnih odnosa sila koje postoje u drustvu.

 
MATERIJA USTAVA (materia constitutionis)

Dve grupe pitanja se vezuju za materiju ustava. Prva su pitanja vezana za drzavnu vlast, a druga za drustvo I gradjane. Obe grupe pitanja cine tzv. ustavnu materiju. Pitanja vezana za drzavnu vlast obuhvataju razlicite nacine formiranja vlasti (izbor, postavljanje), podelu vlasti na drzavne organe, odnose izmedju drzavnih organa, akte koje donose itd.

Pitanja vezana za drustvo sadrze nacela I ustanove preko kojih se odvija politicki I ekonomski zivot u drustvu, kao I povelju gradjanskih prava I sloboda. U rezimu ustava u formalnom smislu ta povelja moze biti u pisanom obliku sa pravnom snagom ustava ili moze da prethodi ustavu (u vidu preambule npr) ili moze biti obuhvacena normativnim tekstom ustava. Ta prava su prvobidno obuhvatala samo prava pojedinca, a kasnije su bila dopunjena drugim drustvenim pravima.

U teoriji postoje cetiri gledista sta je ustvari ustavna materija:

• organizacija I funkcionisanje drzavnih organa, granice drzavne vlasti koje se uspostavljaju ljudskim pravima I slobodama
• stvaranje prava u jednoj zemlji, odnosno postojanje zakona, oznacavanje zakonodavnih organa, zakonod.postupka, kao I sadrzine buducih zakona
• podrucje organizacije I rada politickih cinilaca I institucija tj.proces vrsenja vlasti
• sistem stvarnog ogranicenja drzavne odn.politicke vlasti

 
STRUKTURA I SISTEMATIKA USTAVA

Nakon obicajnog ustava preovladjujuci oblik izrazavanja ustava postaje pisani ustav. Pisani ustav je pravni akt, u njemu preovladjuje normativni govor I nacin izrazavanja. Sastoji se od pravnih normi, cija je sadrzinska osobenost u podrucju odnosa koji regulisu, a formalna osobenost u stepenu pravne snage (najvisa pravna snaga).

Preambula – predgovor za ustav, uvod u ustav (moze stajati pre naslova ustava ili moze stajati posle naslova, a pre normi u ustavu). Moze biti formulisana kao jedna dugacka recenica sa vise posebnih stavova, kao jedna kontinuirana recenica itd. Osnovni problem u vezi sa preambulom je da li je ona puka politicka deklaracija (kada nije pravno obavezna) ili je pravna norma (kada je pravno obavezna), stoga ukoliko preambula ne propisuje neko pravilo ponasanja nece biti pravno obavezna tj. nece imati snagu pravne norme. Sadrzina preambule je uglavnom utvrdjivanje motiva za donosenje ustava, ciljevi novog ustavnog uredjenja, navodjenje donosioca ustava itd.

Delovi, prilozi – sastavni delovi ustava koji slede nakon normativnog teksta. To su razni spiskovi koji razradjuju sadrzinu normi, razni dodaci, prilozi ustavu (u zagradi se pored dodatka naznacuje na koje se clanove u ustavu odnosi). Dodaci se donose zajedno sa ustavom kao njegov sastavni deo, a ukoliko se donesu nakon stupanja ustava na snagu, onda se usvajaju po postupku za promenu ustava I njihova pravna snaga jednaka je snazi ustavne norme.

Ustavni amandmani – sastavni deo ustava ukoliko se ustav menja putem ustavnih amandmana I donose se nakon donosenja ustava. Dodaju se na kraju ustava, kao njegovo produzenje I njima se menja prvobitni tekst ustava. Ustavni amandmani moraju biti koncepcijski I logicki u skladu sa ustavnim sistemom koji je utvrdjen prvobitnim tekstom ustava. Imaju snagu ustava, jel ih donosi ustavotvorna vlast. Sustina ustavnih amandmana je da cine dopunu ustava, tj. da dopune ono sto vec postojecim odredbama ustava nije uredjeno, kako bi se obezbedila dugovecnost ustava I izbeglo kompletno menjanje ustava. Zato se po pravilu u ust.amandmani I ne navodi sta se u prvobitnom tekstu menja ili sta prestaje da vazi. Ukoliko se isti odnos ili pitanje iz ustava ustavnim amandmanom kompeltno menja tj. uredjeno je drugacije, onda vazi pravilo lex posterior derogat priori (vazi resenje iz ustavnog amandmana).

 
SVOJSTVA USTAVA

Pravna svojstva ustava – ustav je osnovni zakon I najvisi opsti pravni akt

Osnovni zakon – znacenja:

• to je akt koji je doneo poseban ustavnotvorni organ ili obican zakonodavni organ po postupku tezem od obicnog zakon.postupka,
• to je akt kojim se predvidjaju zakonodavni organ I zakonodavni postupak,
• to je akt koji sadrzi osnovnija pravna pravila od onih koji sadzi zakon,
• to je opsti pravni akt tj.zakon koji obuhvata najsiru materiju pravnog normiranja (materia constitutionis)

Najvisi opsti pravni akt – iz njega proizilazi pravni sistem jedne zemlje I uslovljava vazenje svih drugih propisa. Donosilac je ustavotvorna vlast koja je pravno suverena, slobodna, pravom neogranicena vlast u tom smislu sto nije duzna da se povinuje ranije donetim normama, makar bile I ustavnog karaktera. Ustavom zapocinje stvaranje prava, a pravo koje se donosi nakon ustava mora biti u skladu sa ustavom, a postojece pravo se mora sa njim uslaglasiti. Jaca pravna snaga ustava u odnosu na zakone I druge norme se ogleda u pasivnom smislu (svojstvo nepovredivosti ustava u odnosu na druge norme koje ga ne mogu izmeniti ili ukinuti) I aktivnom smislu (svojstvo ustava da uspostavi poredak ustavnih normi, da im odredi pravnu snagu). Ustav odredjuje svoju pravnu snagu, kao I pravnu snagu drugih opstih pravnih normi. Pravna snaga ustava ima I svoju sankciju koja se sastoji u mehanizmu za lisavanje pravne snage onih akata koji nisu u skladu sa ustavom.

Nepravna svojstva ustava – ustav je zbog karaktera svoje ustavne materije podlozan uticajima filozofskih I politickih misljenja I ideologija

Ideolosko politicki akt – resenja data u ustavu su cesto inspirisana raznim teorijama o ulozi drzave u drustvu, o odnosu pojedinca I drzave, o raznim odnosima medju pojedinih funkcija drzavne vlasti

Programsko deklarativni akt – posto se od ustava ocekuje da vazi dugo u buducnosti, iako se njime regulise sadasnje ustavno uredjenje, te se time ustavom smatra I program za buducnost. U teoriji se razlikuju ustav – bilans (pravno uoblicavanje postojece realnosti, okrenuti sadasnjosti) I ustav – program (odredjuje ciljeve koji se zele postici u buducnosti)