ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“, БЕОГРАД
Семинарски рад из предмета:
Системи безбедности
Тема:
Систем безбедности Републике Србије – појам,
циљ и задаци
Професор: доцент Дејан Лабовић
Студент: Игор Стоиљковић,
И0134-23
1. Увод
Систем безбедности Републике Србије је скуп институција, организација
и закона који се баве заштитом безбедности грађана и државе од
различитих претњи. Његов циљ је да осигура стабилност и сигурност
Србије, као и да обезбеди заштиту грађана, територије, уставног поретка,
економских интереса и државних институција од унутрашњих и спољних
претњи.
Карактеристике система безбедности Републике Србије
укључују (Кековић, 2009):
Интегрисани приступ: Систем безбедности Републике Србије
функционише као интегрисани систем који координише рад
различитих агенција и организација како би обезбедио заштиту
грађана и државе;
Влада на челу: Систем безбедности Републике Србије води Влада
Србије, преко Министарства унутрашњих послова, док су остале
институције и организације укључене у систем;
Законска основа: Систем безбедности Републике Србије заснован је
на законима и прописима који регулишу рад институција и
организација у оквиру система, као и однос система са грађанима;
Мулти-секторски приступ: Систем безбедности Републике Србије
укључује више сектора друштва, укључујући владу, цивилно
друштво, приватни сектор и грађане, како би се обезбедила
ефикасна заштита и превенција претњи;
Међународна сарадња: Систем безбедности Републике Србије
успоставља сарадњу са другим државама и међународним
организацијама како би се смањиле претње које се не могу
решити на националном нивоу.
Систем безбедности Републике Србије је веома комплексан и обухвата
различите институције и организације, од полиције и војске до
обавештајних агенција и судова. Његов главни циљ је да обезбеди заштиту
грађана и државе од различитих претњи, укључујући тероризам,
организовани криминал, сајбер криминал, екстремизам, као и друге
облике криминала и насиља.
Људска безбедност је релативно нови концепт, али се данас широко
користи за описивање сложених међусобно повезаних претњи у вези са
грађанским ратом, геноцидом и расељавањем становништва.
Најзначајнија разлика између људске безбедности и традиционалног
концепта националне безбедности је у томе што се национална
безбедности фокусира на одбрану државе од спољних напада док је људска
безбедност заштита појединаца и заједнице од било ког облика политичког
насиља. Људска безбедност и национала безбедност треба да буду и често су
повезане тако да једна другу подстичу и појачавају.
Елементи система безбедности у ширем смислу су: носиоци, субјекти
и снаге, функција, послови, активности и мере. Један од кључних елемената
система безбедности Републике Србије је полиција, која има главну улогу у
одржавању јавног реда и мира, сузбијању криминала и заштити живота и
имовине грађана. Полиција Србије састоји се од неколико различитих
јединица, укључујући патролну полицију, саобраћајну полицију,
криминалистичку полицију и специјалне јединице попут Жандармерије.
Поред полиције, у оквиру система безбедности Републике Србије постоје и
друге институције и организације, попут војске, обавештајних агенција
(Безбедносно-информативна агенција и Војнобезбедносна агенција),
тужилаштва и судова. Ове институције и организације раде заједно како би
обезбедили заштиту грађана и државе од различитих претњи.
Систем безбедности Републике Србије такође обухвата и сарадњу са
другим државама и међународним организацијама. Србија је чланица
различитих међународних организација попут Уједињених нација,
Европске уније, НАТО програма Партнерство за мир, ОЕБС-а, Интерпола и
других. Кроз ове организације, Србија успоставља сарадњу са другим
државама и организацијама како би се смањиле претње које се не могу
решити на националном нивоу.
Носиоци система безбедности су основа (база) организације и
функционисања система безбедности. То је држава која се видовима и
деловање у миру, ванредним приликама и у рату;
сталне квалитативне промене у структури и начину деловања.
2. Појам система безбедности
Људска безбедност је релативно нови концепт, али се данас широко
користи за описивање сложених међусобно повезаних претњи у вези са
грађанским ратом, геноцидом и расељавањем становништва.
Најзначајнија разлика између људске безбедности и традиционалног
концепта националне безбедности је у томе што се национална
безбедности фокусира на одбрану државе од спољних напада док је
људска безбедност заштита појединаца и заједнице од било ког облика
политичког насиља. Људска безбедност и национала безбедност треба да
буду - и често су – повезане тако да једна другу подстичу и појачавају.
Елементи система безбедности у ширем смислу су: носиоци, субјекти
и снаге, функција, послови, активности и мере. Један од кључних
елемената система безбедности Републике Србије је полиција, која има
главну улогу у одржавању јавног реда и мира, сузбијању криминала и
заштити живота и имовине грађана. Полиција Србије састоји се од
неколико различитих јединица, укључујући патролну полицију,
саобраћајну полицију, криминалистичку полицију и специјалне
јединице попут Жандармерије. Поред полиције, у оквиру система
безбедности Републике Србије постоје и друге институције и
организације, попут војске, обавештајних агенција (Безбедносно-
информативна агенција и Војнобезбедносна агенција), тужилаштва и
судова. Ове институције и организације раде заједно како би обезбедили
заштиту грађана и државе од различитих претњи.
Систем безбедности Републике Србије такође обухвата и сарадњу са
другим државама и међународним организацијама. Србија је чланица
различитих међународних организација попут Уједињених нација,
Европске уније, НАТО програма Партнерство за мир, ОЕБС-а, Интерпола
и других. Кроз ове организације, Србија успоставља сарадњу са другим
