Grafičko prikazivanje podataka

Универзитет у Нишу

Медицински факултет

Ниш

Семинар

Медицинска статистика и информатика

ГРАФИЧКО ПРИКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА

Ментор: Студент:

Проф. Др Зоран Милошевић Данило Јевремовић, 14669

Ниш, јануар 2017. год

Увод

Шта је статистика?

Статистика је научни метод квантитативног проучавања масовних

појава у природи и друштву. Представља грану математике која се бави
прикупљањем, класификацијом, анализом и интерпретацијом нумеричких
чињеница, за извлачење закључака на основу њихове мерљиве вероватноће.

Историја статистике

Назив статистика потиче од латинске речи

status

, што значи стање, и

италијанског израза

regione di stato

, што је еквивалент италијанској речи за

државу (итал.

state

– држава).

Историја статистичких података може се рећи да почиње око 1749.

године,   иако   је,   током   времена,   дошло   до   промене   у   тумачењу   речи
статистика. У раним временима, смисао је ограничена на информације о
стањима. Ово значење је касније проширено да обухвати све колекције
информација   свих   врста,   а   касније   се   још   проширило   и   на   анализу   и
интерпретацију   таквих   података.   У   савременим   условима,   "статистика"
значи било који скуп прикупљених података и аналитички рад који захтева
статистичко закључивање.

Најстарија грана статистике – првобитна основа статистике – јесте

статистика становништва. Четири хиљаде година пре наше ере
пребројавани су становници у Кини, а три године пре наше ере је обављен
исти посао у Египту. О пребројавању становника на неколико места говори
и Библија.

Историјске забелешке кажу да је у Персији, и Јудеји, у периоду од 1500.

дo 500. године пре наше ере, пописивано становништво и имовина. Записан
је и начин на који је персијски цар Дарије у периоду oд 521. дo 485. године
пре наше ере пописивао војнике.

У средњем веку пописи имовине постају све значајнији. У том времену

јављају се потребе за бројним информацијама. Зато је ово време имало

наглашено   занимање   за   статистичким   посматрањем   становништва,
производње и државних финансија. Статистика је тада први пут уведена у
универзитетску   наставу.   То   се   догодило   у   немачком   граду   Хелмштату.
Предмет се звао државопис (Staatenkunde). Први професор је био Херман
Конринг  (Herman  Conring  1606-1671),  а  државопис   је   схватио  као  скуп
знања потребних за вођење државне политике. У Енглеској се појавила
политичка аритметика. Ограничавала се на испитивању природног кретања
становништва с тежњом да се у том кретању открију законитости. То је био
пут који је водио ка модерним методама статистичке анализе i зато се време
оснивача политичке аритметике  Џона Граунта (John Graunt 1620-1674) и
Едмонда   Халеја   (Edmund   Halley   1656-1742)   сматра   временом   зачетка
демографије.

Модерна теорија статистике везана је за примену рачуна вероватноће,

па се претечама ове теорије могу сматрати  сви математичари који су својим
радом стварали темеље рачуну вероватноће. То су Пјер Симон де Лаплас
(1623-1662),   Жан   Баптист   Жозеф   Фурије   (1768-1830)   и   Пјер   де   Ферма
(1601-1665).   Друштвена   кретања   крајем     XIX   и   почетком   XX   века
условљавају   потребу   за   статистичким   подацима.   То   је   време   стварања
бројних статистичких друштава која окупљају која окупљају статистичке
стручњаке, то је време штампања великог броја статистичких студија и
приручника. Учестали су међународни статистички конгреси. Сваки од њих
донео је нешто ново, a статистика је на универзитетима учврстила своје
место.

Неке од личности које су допринеле развоју статистике су:



Томас Бејз



Карл Фридрих Гаус



Блез Паскал



Џорџ Бокс



Вилијам Госет
'''Студент'''

