у медијастинуму, који омогућава непрекидну циркулацију крви. Подељено је на две
преткоморе и две коморе. У срцу постоје четири залиска који код здравих људи
омогућују ток крви само у једном смеру: из преткоморе у комору, из коморе у артерију.
Срце је преградом (септум) подељено на десну и леву половину. Десна половина срца
води плућну циркулацију. Прима венску крв сиромашну кисеоником, пумпа у плућну
артерију и плућа, где крв прима кисеоник и постаје артеријска. Крв, овако обогаћена
кисеоником, долази у леву преткомору и комору, избацује се у аорту, а затим у сва ткива
и ћелије организма. Крв се из ткива, сада са смањеним садржајем кисеоника, као венска
враћа у десну половину срца. Овај део циркулације зове се системским и има за циљ
исхрану организма. Циклус кружења крви се понавља 60-80 пута у минути и то се
одређује бројањем пулса.

Срчани мишић исхрањују две коронарне артерије (лева и десна) које полазе из

почетног дела аорте и налазе се на спољном омотачу срца. Лева предња десцедентна
грана   и   лева   циркумфлексна   грана   потичу   од   бифуркације   леве   главне   коронарне
артерије. Ове гране снадбевају највећи дио леве коморе, предње две трећине септума,
врх   срца   и   латерални   и   постериорни   зид   леве   коморе.   Десна   коронарна   артерија
генерално   снадбева   десну   комору,   задње   две   трећине   вентрикуларног   септума,
дијафрагмални   зид   леве   коморе,   и   део   задњег   зида   леве   коморе   (путем   задње
десцедентне гране). Нервна влакна улазе и дубље у срчани мишић и на појединим
местима њихови завршеци се групишу у срчане чворове у којима се производи или кроз
које   се   преноси   срчани   имплус.   У   срцу   постоје   таква   два   чвора:   један   у   десној
преткомори – синус, а други између десне преткоморе и коморе – нодус. Акцијом срца
управља синусни чвор којим руководе симпатикус и парасимпатикус. Срчани импулс
путује кроз нервна влакна десне преткоморе до нодуса, а одатле другим влакнима у обе
коморе које се стисну и избаце крв у велике крвне судове на бази срца.

Слика 1: Грађа срца (коронарних крвних судова)

2. ИНФАРКТ МИОКАРДА

Акутни инфаркт миокарда, срчани напад или срчани удар представља

иреверзибилну некрозу срчаног мишића као последицу продужене исхемије. Ово стање
обично резултује дисбалансом између потребе миокарда за кисеоником и могућности
допремања кисеоника миокарду, што је обично узроковано руптуром плака и тромбозом
коронарних крвних судова, што редукује проток крви кроз васкуларизовани део
миокарда.

2.1 ЕПИДЕМИОЛОГИЈА

Болести срца и крвних судова су већ деценијама уназад водећи узрок оболевања,

радне неспособности, изостајања са посла и превремене смртности (пре 65. године) у
развијеним земљама и у земљама у развоју. На почетку 20. века од кардиоваскуларних
болести умирао је тек сваки 10. становник, да би се на почетку 21. века, услед нове фазе
тзв. епидемиолошке транзиције, тај број повећао на 30%. Сваке године од
кардиоваскуларних болести умре преко 17 милиона становника, док само од акутног
инфаркта миокарда оболи преко 6 милиона становника, од чега се смртни исход јавља
код приближно 25% случајева.

2.2 ЕТИОПАТОГЕНЕЗА

Најчешћи узрок наступа коронарне болести је атеросклероза до које долази због

одлагања масних депозита у артерије. Како време одмиче, јастучић холестерола може се
развијати у два смера: калцификација и урастање везива (што доводи до својеврсне
стабилизације плака) или кумулирање меканог масног садржаја (што је знак
нестабилности плака и скоро редовито доводи до његовог пуцања и изазивања неког од
облика акутног коронарног синдрома). Постоје и ређи узроци наступа коронарне