______________________________________________________________________________1
Увод
Сам појам интелектуалне својине означава посебна, специфична права која имају
аутори, проналазачи и остали носиоци права интелектуалне својине. Интелектуална
својина није конкретно, материјално власништво над неким предметом, већ право
односно скуп овлашћења које правни поредак земље признаје носиоцу права
интелектуалне својине.
Израз интелектуална својина је дефинисан седамдесетих година XX века, од
тренутка ступања на снагу Конвенције о установљењу Светске организације за
интелектуалну својину.
У члану два те конвенције дата је дефиниција интелектуалне својине и тај израз
означава права која се односе на:
- књижевна, уметничка и научна дела,
- интерпретације уметника и интерпретатора и извођења уметника извођача,
фонограме и радио-емисије,
- проналаске у свим областима људске активности,
- научна открића,
- индустријске узорке и моделе,
- фабричке, трговачке и услужне жигове, као и трговачка имена и трговачке називе,
- заштиту од нелојалне утакмице и сва друга права везана за интелектуалну
активност у индустријској, научној, књижевној и уметничкој области.
______________________________________________________________________________2
Захваљујући врло раним мултилатералним конвенцијама, подручје интелектуалне
својине једна је од ретких грана права која ужива висок степен усаглашености у
већини правних система.
1
1. Категорије интелектуалне својине
Интелектуална својина се дели у две категорије:
-
индустријска својина, која подразумева проналаске (патенте), жигове,
индустријски дизајн, географске ознаке и ознаке порекла, топографију
интегрисаних кола,
-
ауторско право и сродна права које обухвата дела књижевности, науке и
уметности.
Са пословног аспекта обе ове групе могу бити веома важне. Тако на пример нова
технологија има додатну тржишну вредност ако је заштићена с једним или више
патената, поједини производ је тржишно вреднији ако је означен препознатљивим,
регистрованим жигом, док ће међу бројним функционално сличним прозводима у
предности бити онај који има привлачан индустријски дизајн правно заштићен од
имитирања. Важно је уочити да је заштита индустријског власништва територијално
ограничена, по правилу на подручје поједине државе.
Друго ограничење у заштити индустријског власништва односи се на трајање, које је
с изузетком заштите жига (брeнд), временски ограничено. Стога, при извозу
производа и услуга треба унапред водити рачуна о стратегији међународне заштите
узимајући и у обзир потенцијална тржишта, земље добављача сировина и
1
www.izdavackicentar.ds.org.rs
