Kararakteristike procesa očevječavanja, adaptivna zoba i adaptivni tip čovjeka

Paleolit ili starije kameno doba, je period koji se proteže od prije 2,6 miliona godina do 10.000. godine p. n. e. Obilježio ga je nastanak i razvoj hominida i prvobitnog oruđa i oružja, najčešće od kamena po čemu i dobija naziv kameno doba. 

Antropolozi su proučavanjem skeletnih ostataka mogli da odrede fizičke osobine tadašnjih organizama.

Paleolit smenjuje sledeće doba – mezolit.

Podjela paleolita

• Rani paleolit (2,6 miliona godina do 120.000 g. p. n. e.) koriste se prve, primitivne kamene alatke (pojava lat. Homo erectusa i lat. Homo sapiensa);
• Srednji paleolit (300,000 do 30.000 g. p. n. e.) – doba neandertalaca, javlja se savršenije oruđe.ž;
• Kasni paleolit (40,000 do 11,000 g. p. n. e.). Javljaju se prvi jezici, epoha hromanjonskog čoveka.

Najstariji nađeni ostaci primata potiču iz perioda od pre 65 miliona godina, a nađeni su u Purgatori Hilu (SAD). Po nalazištu su i nazvani lat. Purgatorius.

Oko pre 35-25 miliona godina odvaja se linija hominida. Hominidi do pre 8, odnosno 7 miliona godina zauzimaju savane, tokom ovog vremena lat. Ramapithecus-i se uspravljaju.

Hominidi su prva čovekolika bića. Više su ličili na majmune ali su po uspravnom držanju i konstrukciji šake podsećali na čoveka.

Pojavili su se na Zemlji pre oko 3,5 miliona godina na području Afrike. Ričard Liki sin čuvenih antropologa Luisa i Meri Liki pronašao je u Keniji 1969. godine prvu kompletnu lobanju hominida koji je u naučnoj klasifikaciji označen kao vrsta australopitekusa.