Академија струковних студија Шумадија
Одсек Аранђеловац
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
МОНИТОРИНГ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Пестициди – утицај на здравље људи
Професор: Студент:
Јелена Лазаревић Јелена
Михаиловић
Аранђеловац, новембар 2024.
1. УВОД
Пестициди су настали као потреба за већом количином здраве хране и
потребе да се искорене многе болести у којима штеточине имају улогу
преносиоца. Користе се у пољопривреди и шумарству (90%), а знатно
мање у ветеринарству и здравству. За разлику од већине загађујућих
материја које се у радну и животну средину уносе без одређеног циља
(осим ако се циљем не сматра ослобађање од непотребних отпадних
материја), пестициди се уносе са намером да помогну човеку,
повећањем приноса у пољопривреди, воћарству, виноградарству и
шумарству сузбијањем штетних микроорганизама. Утицај пестицида на
биоценозе је веома сложен и разноврстан. У свакој биоценози полазну
групу представљају фитофаге (организами који се хране биљкама).
Бројност инсеката-фитофага регулише се ситомофагама њихове
грабљивице и паразита. Због тога, долази до експлозивног
размножавања штеточина за чије је уништавање неопходно применити
пестициде. Систематска примена пестицида представља непосредно
дејство на биоценозу и води до делимичног уништавања корисних
инсеката-опрашивача, мрава, негативно делују на рибе, бескичмењаке и
птице, а ефекти дејства запажају се на животињама и код човека. С друге
стране, смањивање или престанак употребе пестицида може довести до
наглог размножавања оних штеточина, које су се дуже време налазиле
под њиховим дејством али су успеле да преживе. Већина пестицида
(међу њима и органохлорни) поседују изразиту способност
концентровања и испољавају активно биолошко дејство на топлокрвне
животиње.
По свом хемијском саставу пестициди су: хлорирани угљоводоници
(DDT, хексахлорциклохексан - NSN, хладан, диелдрин, токсафен);
органофосфорни препарати (хлортион, систокс, диазинон, диптерекс,
малатион, паратион, теп); динитрофеноли (динитроортокрезол,
динитробутилфенол динитроциклохексилфенол); никотин; арсенски
препарати; фумиганти (цијановодонична киселина, метил-бромид,
сумпоругљеник, алуминијумов фосфид); органски спојеви живе;
кумарински препарати; цинков фосфид; талијумов сулфат; натријумов
флуороацетат. А разређивачи: керозин, ксилен и др. Многи од њих
познатији су у промету под заштићеним именом.
2. ПОДЕЛА И КАРАКТЕРИСТИКЕ ПЕСТИЦИДА
Постоји класификације пестицида на основу објеката њиховог дејства,
према начину уласка у организам, према дејству у организму на основу
токсичности и према хемијском саставу. На основу објекта деловања
настала је уобичајена подела на инсектициде, акарициде, бактерициде,
вироциде, фунгициде, хербициде и зооциде. Из групе зооцида издвајају
се родентициди (уништавају глодаре), нематоциди (за нематоде),
корвициди (за птице) и лимациди (за пужеве). Према начину продирања
и дејству пестициди се деле на контактне ( уништавају штеточине
додиром), дигестивне (продиру преко желудачно-цревног тракта) и
системске (погађају или уништавају штеточину преко неког од његових
система). На исти начин се хербициди деле на контактне, системске,
оренске и семенске. Главна замерка подели хербицида према начину
продирања у организам и деловању је у томе што већина ових врста
пестицида продире у организам и делује у њему истовремено на више
начина.
