Pesticidi-uticaj na zdravlje ljudi

Пестициди су настали као потреба за већом количином здраве хране и потребе да се искорене многе болести у којима штеточине имају улогу преносиоца. Користе се у пољопривреди и шумарству (90%), а знатно мање у ветеринарству и здравству. За разлику од већине загађујућих материја које се у радну и животну средину уносе без одређеног циља (осим ако се циљем не сматра ослобађање од непотребних отпадних материја), пестициди се уносе са намером да помогну човеку, повећањем приноса у пољопривреди, воћарству, виноградарству и шумарству сузбијањем штетних микроорганизама. Утицај пестицида на биоценозе је веома сложен и разноврстан. У свакој биоценози полазну групу представљају фитофаге (организами који се хране биљкама). Бројност инсеката-фитофага регулише се ситомофагама њихове грабљивице и паразита. Због тога, долази до експлозивног размножавања штеточина за чије је уништавање неопходно применити пестициде. Систематска примена пестицида представља непосредно дејство на биоценозу и води до делимичног уништавања корисних инсеката-опрашивача, мрава, негативно делују на рибе, бескичмењаке и птице, а ефекти дејства запажају се на животињама и код човека. С друге стране, смањивање или престанак употребе пестицида може довести до наглог размножавања оних штеточина, које су се дуже време налазиле под њиховим дејством али су успеле да преживе. Већина пестицида (међу њима и органохлорни) поседују изразиту способност концентровања и испољавају активно биолошко дејство на топлокрвне животиње.