Pojam morala

Uvod

Moral je skup određenih etičkih postavki koje određena zajednica živi kako bi se ostvarilo neko zajedničko dobro, živela neka verovanja, postigli neki ciljevi. Moralna pravila mogu biti: pisani zakoni, pisani i nepisani običaji, volja autoriteta, “ istine vere”, ideološko shvaćanje sistema – režima itd. Postavlja se pitanje zašto bi čovek dopustio da na njegovo etičko razmišljanje utiče moralne postavke društva u kojem živi?

Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost. Obaveznost je karakteristika i pravnih i običajnih normi. Moralna obaveznost je dvostruka, što znači da je moral obavezujući i društveno (spolja) i individualno (unutra), za razliku od pravne i običajne obaveznosti koja je isključivo društvena (jednostruka). Takođe, kao jedna od bitnijih karakteristika morala, navodi se i trenutačnost – obaveza pojedinca da moralno postupi, gotovo po automatizmu, kada se nađe u određenoj moralnoj situaciji. Pominju se i bezuslovnost, nametnutost i sl. Da bi čovek kao praktično biće usvojio moralne norme i po njima se ponašao, da bi formirao vrednosno – normativni odnos prema sebi, ali i prema drugim ljudima, mora da donese odgovarajući moralni sud. Moralni sud je sud o vlasitom ponašanju, ponašanju drugih ljudi, drugih društvenih grupa i to u odnosu na moralnu normu. Sud može biti pozitivan ili negativan. U slučaju da moralna norma bude prekršena, određeno ponašanje uslovilo negativan sud, sledi moralna sankcija. Moralna sankcija može biti individualna (unutrašnja, npr. griža savesti) i društvena (spoljašnja, npr. prezir, pa čak i isključenje iz društva).  Razlozi mogu biti:

•     pojedinac time stiče svoje korisno mesto u društvu kojeg prihvaća, prihvaćanjem  pravila igre u društvu, osećaj pripadnosti nekoj grupi, osećaj sigurnosti u grupi u kojoj pojedinac živi skladno sa ostalim;
•     zbog prihvaćanja zajedničkih etičkih postavki, religioznih uverenja, ideoloških shvaćanja, čovek zapravo voli živeti s istomišljenicima jer mu tako lakše živeti vlastite etičke postavke i prihvaćati etičko ponašanje drugih oko njega, moral kao skup pravila može biti predmetom  zasnovan, koji nastoji sistematizirati i etički opravdati moralne postavke koje zajednica živi.

 
Sociološki pojam morala

U određivanju morala sa sociološkog stanovišta, polazi se od namere da se otkriju svi oni društveni faktori koji uslovljavaju moral i da se u skladu sa tim utvrde veze koje postoje između morala i ostalih društvenih pojava. Polazeći od toga da moral nije ni biološka, ni božanska pojava, da ne postoji ni van vremena ni van prostora, da je njegov nosilac čovek i da se njegovo postojanje vezujeza društvo, sociologija morala u najopštijem smislu moral shvata kao skup pravila, normi (običaja, predanja) koje postoje u određenim društvenim grupama i u kojima se odvijaju međusobni odnosi, bilo međusobni odnosi pojedinaca u grupi, bilo odnosi pojedinaca prema grupi, ili pak odnosi grupa među sobom. Zato se društvo tretira kao vrhovni moralni arbitar, merilo o tome šta je dobro, a šta zlo.

Postoji opšta saglasnost da moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup normi koje određuju čovekovo ponašanje u društvu i to prema društvu u celini, prema drugim članovima društva i prema samom sebi. Kao skup pravila ponašanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponašanje dostojno čoveka a koje nije, koje je vredno, a koje se može označiti kao bezvredno, koje se odobrava, a koje se osuđuje. U skladu sa moralnim normama, a u sklopu složene komunikacije koja se odvija u društvu, ljudi formiraju svoje ličnosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.

Poreklo i osnov morala

Moral je nastao sa nastankom ljudskog društva. Svoj razvoj beleži u skladu sa dostignutim nivoom društveno – ekonomskog razvoja, civilizacije. Po Frojdu, norme koje društvo definiše, posebno one kojima se određena ponašanja zabranjuju, ličnost samo delimično usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutrašnje strukture ličnosti. Sigmund tvrdi, imajući u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika društvene cenzure, i svesti pojedinca gotovo nedostižna. Definitivno možemo da tvrdimo, uvažavajući značajna mišljenja u ovoj oblasti, da je poreklo morala ljudsko, da se može naći u ljudskom društvu, u samom čoveku. Jer, živeći u društvu, živećisa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog zajedničkog življenja. Čovek kao slobodno, (samo) svesno, stvaralačko i odgovorno biće, stvara moral kaotvorevinu koja služi očuvanju njegovog ljudskog identiteta.