Univerzitet „Union“ Beograd
Fakultet za poslovno industrijski menadžment
S e m i n a r s k i r a d
Predmet: Poslovna etika
Tema:
Poslovna etika, moral i konflikti unutar
korporacije
Student:
Profesor:
Smederevo, maj 2015.
Poslovna etika, moral i konflikti unutar korporacije
1.Etika i moral u praksi poslovanja korporacije
Poslovna etika odnosi se na istinitost i pravednost društva, fer konkurencije,
oglašavanja, društvenih odgovornosti i ponašanja korporacija u zemlji i inostranstvu.
Poslovna etika istražuje utemeljenost, izvore i poreklo moralnih vrednosti, te kriterijume i
instrumente moralnog vrednovanja i prosuđivanja u svetu poslovanja kako bi se rasvetlio
smisao i iznašla rešenja moralnih dilema i konflikata koje proizvodi čovekovo delovanje u
korporaciji i koje proizvodi korporacija u odnosu sa drugim subjektima privređivanja.
Poslovna etika kritički reflektuje sledeća suštinska pitanja sveta poslovanja, što
ujedno čini i predmet poslovne etike:
-pitanje moralne odgovornosti i slobode čoveka kao člana korporacije - prema sebi,
drugima na poslu, okruženju i zajednici (javnom mnjenju);
-pitanje uspostavljanja moralnog subjektiviteta korporacije – unutar korporacije,
prema okruženju, deoničarima, klijentima, bilo da se radi o vrednovanju lojalne ili
nelojalne konkurencije, kao i vrednovanju sukobljenih interesa prema drugima;
-pitanje društveno socijalne odgovornosti korporacije koje se odnosi na
kulturnoistorijski identitet sredine/zemlje u kojoj korporacija posluje, uz uvažavanje
obrazovnih, ekoloških, sportskih, duhovnih, religijskih i običajnih potreba datog okruženja.
Neizbežno se postavlja pitanje zašto se čovek ponaša drugačije prilikom donošenja
odluka u privatnom životu u krugu porodice, prijatelja u ophođenju sa drugima, nego
prlikom donošenja odluka u korporaciji? To pitanje postojanja tzv.dvostrukog morala ili
moralnog ponašanja dovodi do toga da u modernom poslovnom svetu vrede jedna etička
pravila za poslovanje, a druga za život i odgoj porodice.
Većina poslovnih ljudi posebno direktori menadžeri, vlasnici, suočavaju se sa
pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi i
svom preduzeću. Od njihovog moralnog profila i ličnog osećaja zavisi kakve će odluke
doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike i time, mozda privremeni gubitak
ili izmaklu dobitak pretvoriti u dugoročnu korist i uspeh.
Budući da nemali broj ljudi stoji na stanovištu da je svrha poslovanja korporacije
profit, ali ne po svaku cenu, pa je nužno i reinvestirati, a ne samo voditi računa o
zaposlenima u korporaciji i akcionarima, a s tim u vezi je potrebno da se uspostavi i
moralni subjektivitet same korporacije.
Posmatranje odnosa između poslovanja unutar korporacija i morala može se proširiti
na način rada, korištenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje
kompanijom, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici,
regiji, državi. Postoji nekoliko stanovišta u pogledu odnosa morala i poslovanja- može se
strana ~4~
Poslovna etika, moral i konflikti unutar korporacije
konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu
da su moral i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugo, može se reći da moral i način rada,
pogotovo upravljanja kompanijom i njenog organizovanja, nemaju ništa zajedničkog. Opet
možda je ispravno stanovište da ekonomija nema nikavu obavezu niti potrebu da bude
moralna, budući da ekonomija, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i kada bi to htela i
nastojala da bude. Ako tražimo moralno postupanje u poslovanju da li nam je mesto u
crkvi umesto u biznisu?
Na drugoj strani, poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekomomija bez morala ne
mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti
srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u
principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim kompanijama. Tu se još javlja dilema o
tome da li je poslovni moral stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika,
ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva.
2. Odnos poslovanja i etike
Etika je oduvek deo poslovanja i razgovor o etici u korporacijama niti je nov niti
razlicit od razgovora o etici u nekom drugom području.
Čuvena parola kaze da je ,,biznis biznisa biznis’’. Biznis biznisa nije uprava,
milosrdna delatnost ili socijalno stanje, niti je to kako nagoveštava izreka-moralnost. Ali
šta to ,,biznis biznisa je biznis’’zapravo znači? Ko ce da odredi šta to znači? Ono što se
smatra biznisom i njegovim biznisom razlikuje se od zemlje do zemlje.
2.1.Mit o amoralnom poslovanju
Mit o amoralnom poslovanju izražava popularno, gledanje na američko poslovanje.
On govori delimičnu istinu i istovremeno prikriva dobar deo stvarnosti.
Taj mit opisuje način na koji mnoge američke korporacije i mnogi američki poslovni
ljudi opažaju sebe same i način na koji ih opažaju drugi: biznis se brine pre svega za dobit.
Da bi se stegla dobit, biznis proizvodi dobra ili pruža usluge ili se bavi kupovinom i
prodajom.
Prema mitu, međutim, poslovanje i ljudi u biznisu ne mare izričito o etici. Oni nisu
neetični ili nemoralni; pre bi se reklo da su amoralni u tom smislu što smataraju da su
etički obziri u poslovanju neprikladni. Ne vole da im moralisti pridikuju, ali nikako ne bi
strana ~5~
