VISOKA ŠKOLA MODERNOG BIZNISA
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Upravljanje ljudskim
resursima u uslugama
Tema:
Rad na
daljinu:prednosti nedostaci
Mentor:
Student:Ivan Živanović
Dr. Jelena Lukić Nikolić
Br. indeksa:100/18
B E O G R A D 2022
2
Sagledavanjem svih prednosti i nedostataka ovakve vrste rada zaineresovani mogu da
procene u kojoj meri su sposobni da se prihvate takvog načina rada i da li je posao kojim se
bave uopšte pogodan za rad kod kuce, što pridaje značaj ovome referatu. Posebna pažnja
posvećena je video konferenciji kao obliku rada na daljinu. Perspektiva daljeg razvoja ovog
načina rada izneta je u okviru zaključnih razmatranja.
Istorijat i razlozi nastanka rada na
daljinu
Koncept rada na daljinu lansirao je tvorac kibernetike Norbert Viner sredinom prošloga veka.
Naime, on je dao ideju jednom engleskom arhitekti da nadgleda gradnju zgrade u Americi
putem telefaksa. Dvadesetak godina kasnije, u vreme naftne krize, Džek Nils je ovu ideju
usavršio za poslove u kojima se zaposlenima pruža veća fleksibilnost u pogledu mesta i
vremena obavljanja posla, a u cilju smanjenja troškova prevoza i povećanja konkurentnosti.
Značajan pad cena i ubrzana proizvodnja i jednostavnost korišćenja računara rezultovali su
decentralizacijom radnih mesta, tako da su neke kompanije vec u '80-im godinama uvele
ovakve pogodnosti za svoje zaposlene koji su se povezivali na intranet svojih kompanija.
Primena rada na daljinu u najpunijem smislu počinje '90-ih godina, kada su informatizacija
društva i nova naftna kriza dostigli potreban nivo za njegovo ostvarenje. Svakodnevna
putovanja na posao su zamenjena elementima telekomunikacionih tehnologija kao što su
intranet, LAN, WLAN, VPN, videokonferencija, VoIP i drugi, čija je primena uobičajena u
svetu širokopojasnih veza na Internet. U današnje vreme radnik na daljinu uglavnom koristi
laptop racunar i Wi-Fi vezu sa Internetom, što mu omogućava da posao može obavljati
sa bilo kog mesta. Statistički podaci ukazuju da gotovo svaka druga državna firma i svaka
peta privatna primenjuju rad na daljinu. U tome prednjacč kompanija American Express, čiji
svaki drugi službenik radi kod kuće. Prema njihovim analizama radnici na daljinu su
približno 40% produktivniji u poređenju sa onima koji rade na klasičan nacin. Uvođenjem
rada na daljinu racunarska firma Compaq podigla je produktivnost za trećinu. Japanci svojim
radnim fanatizmom zapostavljaju porodicu, tako da se kod njih na rad na daljinu gleda i sa
aspekta podizanje nataliteta. Upravo zato koncern Matsushita Electronoc polovini svojih
zaposlenih omogućio je da rade u sopstvenim domovima. Preko polovine preduzeća u
Sjedinjenim Američkim Državama trenutno odobrava neku vrstu rada na daljinu. U jednoj
studiji, objavljenoj početkom godine, navodi se da 33 miliona Amerikanaca rade na
poslovima koji bi mogli da se obavljaju kod kuće. U pogledu vremena, svaki od njih bi
uštedeo, odnosno dobio još 25 radnih dana za godišnji odmor. U svetu vlada uverenje da ce
ovaj vid rada postati primaran.
Da bi se stekla i zadržala prednost u odnosu na konkurenciju neophodna je stalna agilnost u
pogledu smanjenja troškova, zapošljavanja i zadržavanja najboljih kadrova, kao i
obezbeđivanja kontinuiteta poslovanja u kriznim situacijama. Informatička tehnološka
revolucija i drastične promene na području rada i zapošljavanja dovele su do stvaranja
netipičnih i neobaveznih oblika radnih odnosa. Niz poslova se moze obavljati sa udaljenosti,
a u cilju stvaranja veceg profita korporacije i poslodavci sve više angažuju povremene i
honorarne saradnike. To je najprisutnije u medijima, gde je svakodnevno sve više slobodnih
novinara i dopisnika.
