Staljinističke čistke

Појам „Стаљинистичке чистке“ или „Велике чистке“ познатије још и као „Велики терор“ представљају догађај у историји Совјетског савеза дефинисан као терор који су званичне совјетске власти спровеле против свих оних „неподобних елемената“ стварних и измишљених који су „кочили развој“ Совјетског Савеза и реализацију Првог и Другог петогодишњег плана. Услед великог броја жртава које је овај процес оставио након себе „Велике чистке“ (у даљем тексту само чистки) постале су једна од централних мистерија Стаљинизма.[1]Међу совјетским али посебно западним историчарима током друге половине XX века владало је велико интересовање за истраживање чистки и покушаја да се да одговор на нека од кључних питања која су се појавила. Пре свега: „Шта је проузроковало велике чистке?“ и „Ко је одговоран за њих?“. Најчешћи одговор који се нудио у вези за кривца био је „Стаљин“ или „управно-командни систем“. Такви одговори били само делимични и захтевали су дубља истраживања. Затвореност совјетских архива током друге половине XX века ограничавали су истраживања. Hарочито је то значајно пошто су једно време једини доступни извори били мемоарског типа најчешће или из угла жртава или из угла учесника чистки. Један од најважнијих извора за истраживање Великог терора дуго времена било је „Писмо старог Бољшевика“ које је Николај Иванович Бухарин један од најпознатијих учесника Бољшевичке револуције и касније уредник Известије упутио Ворису Николајевском у Париз. Ово писмо је још током 30-тих година доводило до различитих шпекулација у вези са политиком у Совјетском савезу.[2] У писму се истиче Стаљинова улога у убиству Сергеја Кирова, личности чији се атентат из 1934. сматра претечом великих чистки. Дуго неразјашњена улога Стаљина у убиству Кирова али и у другим догађајима у потпуности је погодовала стварању тзв. „фолклорне историје“

[1]Стаљинизам – посебан назив за облик тоталитарног режима који се развио у Совјетском савезу и комунизму, а добио је име по покретачу и неприкосновеном вођи Совјетског савеза Јосифу Висарионовичу Џугашвилију Стаљину.

[2]. A.Getty; R. T.Manning (eds.), Stalinist Terror. New Perspectives, Cambridge University Press 1993,str. 44; Више о Бухаринуњеговој улози у Совјетском савезу у књизи: S. F. Cohen, Buharin i Boljševička revolucija – Politička biografija  1888–1938, Opatija 1980.