Visoka tehnička škola strukovnih studija Niš
Seminarki rad iz predmeta
POSLOVNE KOMUNIKACIJE
Tema
Strateško komuniciranje u korporaciji
Niš,2016
Profesor Student
Staniša Dimitrijević Stefan Miljković KOT Pek 14/14
1. Liderstvo i moć u komunikacijama
Liderstvo
je proces neprisilnog uticaja koji oblikuje
ciljeve neke grupe ili organizacije, motiviše
ponašanje ljudi kako bi postigli te ciljeve i pomaže u
određivanju organizacione kulture. Liderstvo je
takođe osobina ili skup karakteristika koje poseduju
vođe. Vođa je neko ko utiče na ponašanje drugih bez
korišćenja sile, ali moţe biti i neko koga ostali
prihvataju kao vođu.
Iz navedenih definicija je jasno da je liderstvo tesno
povezano sa menađmentom iako se ova dva pojma
razlikuju. Vođe se tako upuštaju u menađment, a
menađeri mogu biti vođe.
Npr.,Stvaranje plana u
Liderstvu
i
Menađmentu
Određivanje smera u Liderstvu: Razvijanje vizije
budućnosti i strategija za sprovođenje promena
potrebnih za ostvarivanje te vizije
Određivanje smera u Menađmentu. Određivanje
detaljnih koraka i rasporeda za postizanje potrebnih
rezultata - alociranje resursa da bi se ti rezultati
ostvarili.
Prema
teoriji uloga
, postoje određene uloge koje treba
igrati u grupi ili organizaciji kako bi se postigli uspešni
rezultati, a vođe su upravo one osobe koje te uloge igraju.
Tri glavna stila liderstva su:
1. Autoritaran
2. Demokratski
3. Laissez-faire.
Autoritarni
vođa određuje zadatke, procedure i politiku,
a članovima tima pripisuje uloge. On često lično hvali ili
kritikuje doprinose pojedinaca. Autoritarni voča obično
vodi efikasne grupe, timove ili organizacije. Međutim,
sledbenici pokazuju veće nezadovoljstvo i neprijateljstvo,
a češće dolazi do sukoba.
Demokratski
vođa komunicira alternative, ali dopušta ili
upućuje tim da sam donosi odluke vezane za politiku,
zadatke i proceduralna pravila kao i da članovi sami sebi
određuju uloge. Ovakav vođa pokušava da olakša ili
podstakne raspravu u grupi i hvali zajedniĉki trud.
