Upravljenje procesima rada

Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehničkih nauka
Smer: Inženjerski menadžment
Usmerenje: Menadžment ljudskih resursa

SEMINARSKI RAD

UPRAVLJANJE PROCESIMA RADA

NEXE GRUPA IGK ,,POLET` a.d.

Novi Sad, decembar 2009.

SADRŽAJ:

1. UVODNA RAZMATRANJA

1.1 Priroda i potreba upravljanja
1.2 Opšti model strukture upravljanja
1.3 Osnovni principi postavljanja upravljačkih struktura
1.4 Osnovna podela sistema za upravljanje procesima rada
1.5 Karakteristični modeli upravljanja procesima rada

2. PRIKAZ PROIZVODNOG SISTEMA PREDUZEČA IGK ,,Polet“ a.d u NOVOM BEČEJU
2.1 Osnovni podaci o preduzeću
2.2 Proizvodni program

3. MODELIRANJE POSTUPAKA UPRAVLJANJA U PREDUZEČU IGK ,,Polet“ a.d
3.1 Modul 1 – Predviđanje
-

Izbor modela predviđanja

Predviđanje vrednosti parametara

3.2 Modul 2 – Programiranje
-

Osnovne podloge

Zalihe

Utvrđivanje kapaciteta proizvodnih struktura

Utvrđivanje profila opterećenja radnih mesta

Analiza materijala

Analiza alata

Analiza energetskih resursa

Analiza novčanih resursa

Analiza potreba ljudskih resursa

Formiranje operativnog plana

3.3 Modul 3 – Planiranje procesa rada
-

Planiranje kapaciteta

Planiranje materijala

Provera operativne gotovosti učesnika

Provera gotovosti energetskih resursa

Provera obrtnih sredstava

3.4 Modul 4 – Upravljanje zalihama
-

Zalihe osnovnih i pomoćnih materijala

Zalihe ambalaže

Zalihe gotovih proizvoda

3.5 Modul 5 – Priprema procesa rada
-

Izrada nosilaca informacija

Provera stanja pripreme materijala

Dostavljanje skupova informacija u izdavaonice naloga radnih jedinica

3.6 Modul 6 – Izvođenje postupaka rada i kontrola tokova
-

Postupci ulaza operativnog plana u radnu jedinicu

Provera stanja tehnoloških sistema

Provera stanja učesnika u procesima rada

Raspodela radnih naloga-opterećenje radnih mesta

Izuzimanje materijala i alata

Izvođenje procesa rada

Kontrola tokova u procesu rada

3.7 Modul 7 – Analiza postupaka promene stanja
-

Analiza ulaznih veličina

Analiza procesnih veličina

Analiza izlaznih veličina

3.8 Modul 8 – Oblikovanje podloga za projektovanje postupaka podešavanja
-

Podešavanje strukture sistema

Podešavanje profila opterećenja

koji se razvija, svaki od učesnika u procesima rada je istovremeno i upravljač tih procesa,
pa saznanja o procesima upravljanja na sasvim određen način utiču na stepen dobrote
procesa rada i nivo izlaznih veličina procesa rada u celini.
Upravljanje proizvodnim sistemima predstavlja jednu od osnovnih funkcija u radu sistema,
radi obezbeđenja ulaznih, procesnih i izlaznih parametara u granicama dozvoljenih
odstupanja projektovanih kriterijuma. Da bi se rešili problemi upravljanja potrebno je dobro
poznavanje opštih i posebnih disciplina. Da bi se postigla stabilnost odvijanja procesa
rada , optimalnost u korišćenju kapaciteta i svođenjem vremena u otkazu sistema na
minimum (održavanje u granicama dozvoljenih odstupanja postavljene funkcije kriterijuma),
ulažu se značajna sredstva u razvoj struktura proizvodnih sistema.
Upravljanje proizvodnim sistemima dobija sve više na značaju u svakoj radnoj organizaciji u
industrijskim i ostalim područjima u društvu.

1.1 Priroda i potreba upravljanja

Procesi rada proizvodnih sistema su niz uzastopnih, progresivnih promena stanja u
vremenu. Izvođenjem projektovanih operacija rada pretvaraju se ulazne veličine u izlazne
veličine u skladu sa postavljenom funkcijom kriterijuma.

Eu Iu

Sistem

Okolina

Sl. 1 Izvođenje procesa rada pod dejstvom različitih poremećaja

Stabilnost parametara ugrožavana je poremećajima različite vrste. Najčešća poremećajna
dejstva su uticaj okoline (šire i uže) i poremećajna dejstva u procesima rada sistema.
Uticaj okoline obuhvata promene u uslovima privređivanja, neravnomernost u procesima
snabdevanja, fluktuaciju učesnika u procesima rada, ekološka i zakonska ograničenja,
krizne situacije u okolini, konkurenciju, potrošača i drugo.
Pod poremećajima u procesima rada podrazumevaju se otkazi u tehnološkim,
informacionim i energetskim strukturama sistema, greške u materijalu, nosiocima
informacija, odsustvo i greške učesnika u procesima rada, ograničenja energetske
potrošnje, organizacioni nedostaci, odsustvo normativa u procesima i otkazi različitih vrsta.
Poremećajna dejstva su izazvana suprotnošću statične strukture proizvodnih sistema i
dinamičnosti okoline i pojava u sistemu.
Po karakteru nastajanja poremećajna dejstva se mogu podeliti u tri grupe:
1. sistemski uticaji, koji dovode do prekida u procesu promena stanja obično u početku

rada sistema (greške izrade elemenata sistema, greške montaže elemenata sistema,
greške izgradnje, neusklađenosti kapaciteta između elemenata sistema).

2. slučajni uticaji, koji se javljaju zbog nedovoljnog kvaliteta u procesu projektovanja,

izgradnje i eksploatacije sistema (nestabilnost projektovanih parametara, nestabilnost
radnih parametara, nastabilnost uslova okoline).

3. monotono-dejstvujući uticaji, koji su rezultat procesa habanja, nedovoljnog nadzora,

zamora materijala, izmena fizičko-hemijskih svojstava materijala, dejstva uslova rada i
sličnih uzroka.

Upravljanje proizvodnim sistemima se vrši zbog održanja ulaznih, procesnih i izlaznih veličina u
postavljenim granicama.
Proces upravljanja je niz postupaka usmerenih na kontrolu procesa pretvaranja ulaznih veličina
u izlazne veličine postavljene funkcije cilja.

vreme

sistem u radu

sistem u otkazu

A-ulazak izlaznih velicina u granice dozvoljenih odstupanja
T-podrucje dozvoljenih odstupanja funkcije cilja
Ag-gornja granica odstupanja
Ad-donja granica odstupanja

1,2,3,4-trenutak ispadanja sistema iz zone dozvoljenih odstupanja

Sl. 2 Prikaz sistema u radu i sistema u otkazu

Stepen dobrote procesa rada je odnos veličine stanja u radu i veličine stanja u otkazu.
Kada ulazne, procesne i izlazne veličine stanja pređu granice dozvoljenih odstupanja
postavljene funkcije cilja pod dejstvom poremećaja, neophodno je upravljanje.

1.2

Opšti model strukture upravljačkog sistema

Postupci upravljanja imaju za osnovu podloge određene ciljevima i projektom sistema. Oni se
mogu posmatrati kao operatori koji obezbeđuju proces promene stanja.
Osnovna koncepcija u razvoju upravljačkih sistema se zasniva na principu povratne sprege.
Princip povratne sprege spaja odluke koje kontrolišu postupke rada, stanja ostvarenih rezultata
u postupku rada u posmatranom preseku sistema i informacije o stanju na osnovu kojih se
formiraju nove odluke. Princip povratne sprege se ostvaruje na bazi postavljene funkcije
kriterijuma.

8. Princip efikasnog usmeravanja poslovnih struktura
9. Princip osetljivosti - mera pogodnosti struktura sistema da odgovore na promene ulaznih

veličina

10. Princip fleksibilnosti – mera sposobnosti struktura sistema za prilagođavanje uticajima

okoline i poremećajima u procesu rada.

Upravljački sistem koji je projektovan na datim principima obezbeđuje ostvarenje postupka
upravljanja u realnom vremenu, odnosno efikasno prilagođavanje procesa rada radnih sistema
promenama u okolini i poremećajima u radu sistema.

1.4 Prilazi upravljanju procesima rada

Sistem za upravljanje procesima rada, izvođenjem postupaka upravljanja, treba da obezbedi:

tačne rokove isporuka proizvoda

zadovoljavajući kvalitet proizvoda

konkurentnu cenu proizvoda

Upravljanje pomoću zaliha:
Najkraći rokovi isporuka se postižu direktnim isporukama sa zaliha proizvoda. Zahtevi kupaca
se ispunjavaju neposredno isporukama sa skladišta. Predstavlja jednostavniji oblik upravljanja
proizvodnjom, traži optimalne zalihe i visoka uložena sredstva.
Upravljanje pomoću porudžbina:
Složeniji oblik upravljanja proizvodnjom je kada se zahtevi kupaca mogu tretirati kao nalozi za
proizvodnju. Na osnovu porudžbina kupaca planira se proizvodnja i izdaju se nalozi za
proizvodnju. Rokovi isporuka robe su duži, ali su niže zalihe i uložena novčana sredstva.
Prethodna dva načina zadovoljenja zahteva kupaca utiču na podelu sistema za upravljanje
procesima rada.

Karakteristični modeli upravljanja procesima rada:
1. model A – proizvodnja po porudžbini za poznatog kupca
2. model B – proizvodnja po porudžbini za poznatog kupca
3. model C – proizvodnja po porudžbini za poznatog kupca
4. model D – proizvodnja po porudžbini za poznatog kupca

Osnovna obeležja

modela A

Struktura proizvodnog programa obuhvata izabranu klasu proizvoda, a program se ostvaruje u
skladu sa zahtevima kupca. Realizacija svake porudžbine zahteva novu konstrukciju i
tehnologiju.
Raspored tehnoloških sistema je procesnog tipa. Tehnolološki sistemi su grupisani po vrstama
i karakteristikama (svi strugovi na jednom mestu, sve glodalice na jednom mestu) i zahteva
složene tokove materijala.
Proizvodnja proizvoda je isključivo po porudžbini i ona je osnov za nabavku materijala.
Proizvodnjom se upravlja unapred sa najdužim rokom isporuke. Ima primenu kod pojedinačne
proizvodnje i malim pogonima.
Karakteristike modela A:

model je najsloženiji jer se predmet rada svaki put definiše i konstruktivno i tehnološki,
što traži veliki broj učesnika

uslovljava stalno programiranje rasporeda operacija rada da bi se izbegao veliki broj
putanja kretanja predmeta rada.

zahteva složen sistem za upravljanje proizvodnjom