најчешће простиру као талас и које (углавном) човек чује . Под звуком се подразумева и
осцилација изван напред наведеног фреквенцијског оспега. Звук се шири због еластичне
везе између молекула. Звук се не може ширити кроз вакум. Област науке која се бави
проучавањем звука се назива акустика. Она покрива све области генерисања,
распростирања и перцепције звука, без обзира на природу његовог извора и пријемника.

Сва својства звука зависе од еластичности тела која осцилују, али и густине

средине кроз коју се простире. Звук не може да настане уколико не постоји звучни извор и
материјална средина која преноси звучни талас. Звучни извор ће произвести звук само ако
је побуђен дејством неке спољашње силе. На пример ударцем чекића о звоно добијају се
периодичне осцилације, које се преносе кроз механичку средину, односно настаје звук.

Звук се простире кроз неку средину у облику механичких таласа. Разликујемо две

врсте тих таласа:



трансверзалне



лонгитудиналне

У чврстим срединама могуће је ширење и трансверзалних и лонгитудиналних таласа,

док се кроз флуиде могу ширити само лонгитудинални таласи.

Фреквенција осцилација мери се јединицама које се називају херци и означавају

ознаком Hz. То је број осцилација који се производи у секунди.

Све звукове фреквенције испод 20Hz називамо инфразвуковима, а звукове фреквенције

више од 20 000Hz називамо ултразвуком, они се користе у техници и медицини. Под
појмом ,,бука” подразумевамо сваки облик звучног или вокалног надражаја који
превазилази нормални праг могућности апсорпције и верификације нашег слушног органа,
а што могу изазвати акустичне интенције које долазе из непосредне околине.

Законски дефинисано, бука представља субјективан осећај изазван било којим

нежељеним звуком који је настао механичким треперењем еластичног медија између 16 и
20.000 херца (Hz).