SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA MEĐUNARODNA
FINANSIJSKA REVIZIJA
Tema:
UVOD U REVIZIJU
Od revizorske profesije se očekuje u budućnosti čitav niz poboljšanja. Ona mora svojim
korisnicima da pokaže da će im pružiti bolju spoznaju bilansa i omogućiti im da procene
rizike koji su neizbežan pratilac biznisa. Sa ovim je povezano i pitanje značajnosti, obzirom
na to da su granice značajnosti uvedene s ciljem smanjenja neophodnog obima revizorskih
provera. Veliki izazov za revizorsku profesiju u budućnosti jesu zahtevi korisnika
računovodstvenih informacija da revizori nađu način da provere i izveštavaju u vezi sa
budućim informacijama, što bi predstavljalo značajnu korist za društvo.
Predmet interesovanja rada je uvod u reviziju, gde će biti prevashodno analizirani pojam i
definisanje revizije, a potom će biti ukazano na načela, oblike i metode revizije. Zatim će
akcenat biti na diferenciranju pojmova između interne kontrole i interne revizije, kao i
interne i eksterne revizije. Nakon toga će biti ukazano na zahtevani kvalitet revizora i
budućnost revizijske profesije.
4
1. DEFINICIJA REVIZIJE
Da bi shvatili pojam revizije navešćemo nekoliko specifičnih definicija autora koji su se
bavili problematikom revizije.
Leitner definiše reviziju samo kao sredstvo naknadne, računske ili ekonomske kontrole.
1
Prema Gerstneru, revizija predstavlja plansku kritiku izvršenih delatnosti bilo koje vrste u
smislu kritičke, duhovne radne obnove, i to potpune ili delimične.
2
Obst
3
ističe, da s vremena na vreme mora da se ispita da li kontrole koje je odredila uprava
dobro funkcionisu. I najidealnije kontrolne uredbe su bezvredne ako se stalno ne pazi nad
tim da se date instrukcije nadziru, tj. kontrole kontrolišu. Ovoj svrsi služi, u prvom redu,
revizija.
Grasgrun pripada grupi autora koja prilikom definisanja revizije роlazi od pojma
knjigovodstvene revizije. „Revizija predstavlja uopšteno, naknadno ispitivanje knjiga
nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlaštenih osoba izvan njega“.
4
Istoj grupi autora pripada i Meltzer H., za koga je revizija „iz određenog povoda ili redovno
od vremena do vremena kritičko ispitivanje knjiženja i podloga od službenog revizora koji
ne pripadaju revidiranom preduzeću“.
5
Prema sve širem i raznolikijem delokrugu revizora kasnije se proširio i ројаm revizije, tako
da se govorilo o različitim vrstama revizije (knjigovodstvena, bilansna, osnovačka,
likvidaciona i sl.). Napokon je došlo do opšteg ројmа revizije koji je posebno do izražaja
došao u Nemačkoj. Naziv revizor zadržan је samo za knjigovodstvenog revizora, koji je
imao užu i ograničeniju funkciju od privrednog ispitivača.
1
Leitner, F., Die Kontrole in kaufmanischen Unternehmungen, Frankfurt, 1934., str. 6.
2
Gerstner, P., Revision, Handworterbuch der Betriebswirtschaft, sv. 1V, Stuttgart, 1926., str. 879.
3
Obst, G., Das Bankgeschaft, sv. III, Stuttgart, 1922., str. 351.
4
Grasgrun, A., Revisionen, Buchhaltungslexikon, sv. II, Berlin-Wien-Leipzig, 1923., str. 289.
5
Meltzer, H., Deutscher Revisoren - Spiegel, sv. 1, Berlin, 1930., str. 8.
5
Prema dr Martiću, revizija predstavlja naknadno proveravanje već obavljenih događaja i
transakcija, koje se vrše na osnovu postojećih dokumenata i drugih relevantnih dokaza.
10
Različiti autori i institucije definišu reviziju na različite načine.
Premа Međunarodnoj federaciji računovođa (International Federation of Асcountants-
IFAC), revizija predstavlja nezavisno ispitivanje finansijskih izveštaja ili onih finansijskih
informacija koje se odnose na subjekt, onaj profitno usmeren ili onaj koji to nije, bez obzira
na njegovu veličinu ili zakonski oblik, kada je takvo ispitivanje inicirano s namerom
izražavanja mišljenja о tome.
11
Zasebna definicija revizije, međutim, ne postoji u Međunarodnim standardima revizije.
Definicija data u ISA 200 naglašava da je cilj revizije finansijskih izveštaja da omogući
revizoru da izrazi mišljenje da li su finansijski izveštaji, pripremljeni, u svim bitnim
aspektima, u skladu sa utvrđenim pravilima i propisima finansijskog izveštavanja. Za
izražavanje mišljenja revizora koriste se fraze: ,,daju istinit i fer prikaz“, ili ,,da na fer način
prikazuju sve bitne elemente“
12
, što su sinonimi.
Američki savez računovođa (American Accounting Association - AAA) dao je bolju i
opštiju definiciju revizije, tj. ona predstavlja sistematičan proces objektivnog dobijanja i
procene dokaza vezanih za izjave uprave preduzeća o ekonomskim aktivnostima i
događajima, kako bi se odredio stepen saglasnosti između tih tvrdnji i ustanovljenih
kriterijuma, a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim korisnicima.
13
Privredna revizija је naknadno, kritičko i plansko ispitivanje i ocenjivanje stanja i
poslovanja preduzeća, а vrše је organi koji ne pripadајu preduzeću.
10
Martić, S., Mesto, uloga i značaj revizije u funkciji efikasnog upravljanja preduzećem, časopis „Revizija",
Beograd, 1998., broj 10, str. 4.
11
Međunarodni standardi revizije, prevod s engleskog jezika, HVR, Zagreb, 1993., str. 23.
12
IFAC Handbook Technical Pronoucements 1998., lnternational Standards on Auditing No. 1. Objective and
General Principles Governing an Audit of Financial Statements (SMN 200), International Federation of
Accountants, New York, 1998.
13
A Statement of Basic Auditing Concepts, American Accounting Association, Sarasota, Florida, 1971., str.
2.
7
