Uvod u reviziju

UVOD
Revizija predstavlja sistematsko ispitivanje finansijskih izveštaja, knjiženja i poslovnih transakcija s ciljem da se utvrdi роdudarnost sa opšteprihvaćenim računovodstvenim principima, kako bi se vlasnici kapitala (i ostali interesenti) informisali o utvrđenom stanju, te na taj način stekli mogućnost za donošenje racionalnih poslovnih odluka. Ona predstavlja naknadno proveravanje već obavljenih događaja i transakcija, koje se vrše na osnovu postojećih dokumenata i drugih relevantnih dokaza.
U svom radu revizija се se rukovoditi i svojim specifičnim principima, i to: načelom zakonitosti; načelom uobičajene dobre prakse i načelom dokumentarnog poverenja.
Metode revizije se mogu podeliti na generalne i specijalne. Generalne metode su induktivne i deduktivne, na osnovu njih revizor dolazi do potrebnog zaključka o objektu revizije, koji je alternativan, оdnosno izriče da li је nešto učinjeno ispravno ili neispravno, pravilno ili nepravilno.
Prema oblicima imamo reviziju prema subjektu koji revidira i reviziju prema objektu koji se revidira. Svaku reviziju vrši neki subjekt, neka osoba ili više osoba, tako da revizija prema subjektu može biti pojedinačna ili kompleksna. Prema objektu koji se revidira ima više različitih vidova revizije. Najstariji oblik revizije је bila knjigovodstvena revizija, iz koje se postepeno razvila revizija celokupnog poslovanja. Danas se obično navode tri oblika revizije, i to: reviziја finansijskih izveštaja, zatim revizija usklađenosti i, na kraju, revizija poslovanja.
Revizija i kontrola predstavljaju dve metode ispitivanja ekonomike preduzeća, kojima je zajedničko sledeće: objekat ispitivanja (preduzeće) i cilj ispitivanja, a razlikuju se po organima koji obavljaju ispitivanje; vremenu kada se ispitivanje vrši i intenzitetu kojim se ispitivanje vrši.
Što se tiče izbora revizora, bitno je navesti da revizor može biti lice koje ispunjava sledeće uslove: solidno teorijsko znanje i potrebnu praksu, moralne kvalifikacije, samostalan duh, pouzdanje i logičnost.
Od revizorske profesije se očekuje u budućnosti čitav niz poboljšanja. Ona mora svojim korisnicima da pokaže da će im pružiti bolju spoznaju bilansa i omogućiti im da procene rizike koji su neizbežan pratilac biznisa. Sa ovim je povezano i pitanje značajnosti, obzirom na to da su granice značajnosti uvedene s ciljem smanjenja neophodnog obima revizorskih provera. Veliki izazov za revizorsku profesiju u budućnosti jesu zahtevi korisnika računovodstvenih informacija da revizori nađu način da provere i izveštavaju u vezi sa budućim informacijama, što bi predstavljalo značajnu korist za društvo.
Predmet interesovanja rada je uvod u reviziju, gde će biti prevashodno analizirani pojam i definisanje revizije, a potom će biti ukazano na načela, oblike i metode revizije. Zatim će akcenat biti na diferenciranju pojmova između interne kontrole i interne revizije, kao i interne i eksterne revizije. Nakon toga će biti ukazano na zahtevani kvalitet revizora i budućnost revizijske profesije.