Alber Kami – Objašnjenje apsurda

Alber Kami
Objašnjenje apsurda
Početak Kamijevog literarnog i filozofskog stvaralaštva potpuno je uznaku kategorije apsurda. I dok su tzv.klasičnom senzibilitetu bilabliža metafizička pitanja, moderni senzibilitet prevashodno jeokrenut etičkim problemima. Kami predstavlja zanimljiv slučajmodernog osećanja sveta. Osećanje apsurda ukazuje se kao jednaod komponenti tog senzibiliteta. Ali apsurd Kami ne vezuje a priori niza čoveka, ni za svet, koji čovek spoznaje, ne izjednačava ga ni sa jednim, ni sa drugim. Apsurd se rađa u njihovom međusobnomkontaktu.Prva važna karakteristika Kamijeve misli je Lucidnost -težnja da sesvet sagleda onakvim kakvim jeste, bez religioznih predrasuda. Ikako se svet ukazuje jednom lucidnom oku? Svet nije racionalan, aapsurd je osećaj koji se rađa u našem susretu s njim. To naravno negovori u prilog čovekove racionalnosti. Sa Kamijeve tačke gledištasvet nije konfrontiran čovekovoj racionalnosti, već čovekovojnostalgiji, zahtevu, žalu za racionalnim. To znači da je apsurdkontrast između čovekove želje za racionalnim i sveta koji toj željine odgovara. Na kraju treba objasniti šta Kami podrazumeva podterminom racionalnost…U Mitu o Sizifu Kami govori o čovekovomzahtevu, koji je označen i kao želja i kao nostalgija. Šta je taj zahtev jasnije postaje u Kamijevom eseju o Kafki. Zahtev, odn.nostalgijasadrži u sebi principe kako logičke, tako i etičke prirode, mada jeetika dominantnija kategorija u njegovom stvralaštvu. One osobinekoje Kafka uskraćuje svom Bogu upravo su crte za kojima čeznečovek-moralna veličina, dobrota i koherencija. Sve pomenute,nazovimo nedostatke, Kami obuhvata terminom’jedinstvo. Zašto?Čovekov zahtev za bliskoću, a učiniti svet bliskim znači razumetiga, upravo je zahtev za objedinjavanjem. Razumeti, isto je što iobjediniti. Čovekova težnja, zahtev ili nostalgija za racionalnim ustvari je težnja za jedinstvom , logičkim i etičkim jedinstvom sveta.Ponavljamo, u Kamijevom delu ova čovekova želja ima pretežnoetičku boju. Osnovna disproporcija na kojoj se zasniva kategorijaapsurda je etička disproporcija. Apsurd ima dakle dva pola Subjektivni – težnja čoveka I objektivni- slika sveta. Alinužna su još neka uopštavanja. Najpotpunija definicija subjektivnogpola, dakle čovekove težnje upravo je nostalgija za apsolutnim. Put je dakle-racionalno, jedinstveno, apsolutno. I definicija apsurdapostaje konkretrnija. Apsurd je nesklad čovekove nostalgije zaapsolutnim i sveta koji tom zahtevu ne odgovara. Apsurd je usaznavanju te disproporcije, samim tim apsurd je vrsta svesti. Stanjeapsurda je stanje svesti, u gnoseološkom, ne psihološkom smislu.Dok je lucidnost osobina, svest je stanje u kome saznajemo nesklad.Lucidnost je preduslov dolaska u to stanje. A svest o neskladu jesvest o uzaludnosti, uzaluno težimo da ostvarimo predmetsopstvene nostalgije. Otuda potiče još jedna karakteristika apsurda-tragičnost. Apsurdno stanje je tragično stanje. I prirodno-poslednepitanje je kako živeti ako je svet tragičan i uzaludan. Nostalgija hoćeda bude ostvarena, lucidnost pokazuje da to nije moguće. Kamiodbacuje filkozofsko samoubostvo, pronašavši revolt, kao jedinorešenje. Samobistvo nije suočavanje, već odbacivanje istine. Usvakom slučaju odbacivanje jednog od dva pola apsurda. To značida ono prihvata mirenje sa svetom, jer teži da izbegne apsurd. Mit oSizifu, naprotiv nalaže da čovek treba da umre bez pomirenja.Revolt znači nepomirljivost pred pokušajima da se jedan od ova dvapola zamagli i ukine. Dakle, revolt nije samo jedna od nužnihkonsekvenci apsurda, već i instrument za njegovo održavanje.

Stranac
Kamijevo literarno i filozofsko delo je u svojim počecima bilo snažnoobeleženo kategorijom apsurda, samim tim i udaljeno odpreokupacije moralnim vrhuncima. Lik Mersoa je ilustrativan upomenutom smislu. On, ne samo da ne teži nekoj izuzetnojmoralnosti, već ozbiljno narušava etičke propise. Način na koji primavest o smrti svoje majke, ravnodušnost prema ubistvu koje jepočinio, pokazuju ga kao nekoga kome su moralne norme strane.Ipak u sukobu sa sveštenikom, Merso nam stavlja do znanja, daetičke propise krši-ne zato što mu je naročito stalo da budenemoralan, već zbog roga što smatra da je podjednako svejednočiniti dobro ili činiti zlo. Sa tačke gledišta smrti, koja čeka sveljude to je potpuno irelevantno-podjednako vrede i jedni i drugi. Istuvrednost imaju i žena starca Salamana i starčev pas. Filozofijaapsurda samo potvrđuje rezonovanje Kamijevog junaka. Osnovnateza ove filozofije glasi-ništa nema smisla, samim tim ne postojemerila za prosuđivanje dobra i zla. Ta linija se nastavlja i u deluPobunjeni čovek, gde se definitivno ocrtavaju svi moralni vidoviovog problema. Nedvosmisleno je izraženo da je svejedno da lićemo činiti zločine ili ne. Merso nam se ukazuje kao suštinskoovaploćenje ove filozofije, non plus ultra apsurdizma. Međutim uovom peridu Kamijevog stvaranja postoje i likovi čije ponašanje naprvi pogled odudara od Mersoovog. Kaligula, glavni junak istoimenedrame, inspiriše se smrću da bi došao do apsurda. Ali dok Mersoreguje na to otkriće-uviđanje apsurda, tako što postaje apsolutnoindiferentan prema moralnim normama, Kaligula sistematski gazimoralne norme. Ima više razloga kojima Kligula objašnjava svojstav. Pre svega, jasno je da Kaligulino ponašanje potiče iz jednogvelikog bola. U pitanju je smrt Druzile, koja mu je bila i sestra i ženau isti mah, a njenom smrću otkriva da je svet nepodnošljiv. Precizno,da sam taj svet ne odgovara visoko postavljenim moralnimzakonima. Bol, izazvan svešću o disproporciji glavi je uzročnikimperatorovih zločina. Iza filozofskih pozicija na kojima stoji Kaligulanalazi se patnja zbog nmemogućnosti da se realizuje jedan visokopostavljeni moralni ideal. Osnovno pitanje je-da li lik Kaligulepredstavlja izuzetak u okviru duhovnih strujanja koja su našla svojteorijski prikaz u Sizifovom mitu?Međutim postoji ipak jedno dublje srodstvo koje povezuje činovnika iimperatora. To je ono nedorečeno kod Mersoa. U kratkom, žučnomrazgovoru sa sveštenikom, shvatamo da ima u Mersoovimpostupcima nečeg što nije nimalo u skladu sa objašnjenjima koja ondaje.- Ako je s tačke gledišta filozofija apsurda svejedno hoće li činitidobro ili zlo , onda nije jasno zašto Merso čini samo zlo? Tu trebauključiti još jedan momenat iz Sizifovog mita. Medju posledicamafilozofije apsurda Kami u prvi plan stavlja kvantitet, a ne kvalitetdogađaja, odnosno doživljavanja. Njega interesuje pre svegagomilanje što većeg broja dogadjaja. Stoga obrazac apsudrnogponašanja predstavlja lik Don Žuana, a ne lik sveca. Ovaj prvi sabirasvoja osvajačka iskustva rukovodeći se prvenstveno njihovimbrojem.