Bankarstvo

Trendovi i ciljevi bankarstva

Bankarstvo kao posebna naucna disciplina ima zadatak da ispituje i prati opšta ekonomska dejstva koja se manifestuju funkcionisanjem banaka u kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se bavi proucavanjem funkcija i uloge bankarskog sistema, kao i nacina organizovanja bankarskih organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Zatim, proucava bankarsko poslovanje, a narocito odnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i korišcenja novca i kredita preko banaka. Nauka o bankarstvu bavi se i prožimanjem teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike,s jedne strane i kreditno-bankarskog sistema s druge straneBankarstvo kao naucna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo se u drugoj polovini 19.veka, sa ciljem da bankare osposobi za uspešno vodenje bankarskih poslova, vodeci racuna o kreditnom pokricu, likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi, špekulativnim poslovima i sl.Nakon pocetne mikroekonomske orijentacije Nauka o bankarstvu je vremenom sve više poprimila makroekonomsku orijentaciju. ”Savremeni nacin naucnog tretiranja bankarstva ne gleda više na banku kao na preduzece, vec kao na izvršni aparat opštih privrednih, finansijskih i monetarnih mera, pravilno uvidajuci da je funkcionalni znacaj tog aparata po društvo i reprodukciju mnogo važniji od internih problema banke i bankarskog sistema kao preduzeca. To znaci da se nauka o bankarstvu ne bavi interno-tehnološkim problemima banaka kao preduzeca, jer banka je u suštini deo privrede, ona služi privredi i nema neke svoje osamostaljene ciljeve. Danas bi se moglo govoriti o iznijansiranoj kombinaciji mikro i makro pristupa Nauke o bankarstvu. Polazi se od pretpostavke da je banka specificno preduzece koje posluje specificnom robom (novcem), zbog cega je veci društveni znacaj takvog preduzeca u odnosu na bilo koja druga ”obicna preduzeca”.

Karakteristike bankarskog poslovanja (obeležja)

Banke su finansijske institucije koje se bave aktivnostima finansijskog posredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja zajmova. Bitna karakteristika banke je transformacija sredstava, pri cemu banka transformiše kratkorocniju depozitnu pasivu u dugorocniju aktivu.Još jedna bitna karakteristika bankarskog poslovanja je evaluacija tražilaca zajmova. To znaci da se banka pojavljuje kao procenjivac kreditnog rizika u ime deponenta cija sredstva banka plasira.
Treca je depozitni potencijal banke koji se formira na osnovu depozita velikog broja deponenata, a raspoloživi potencijal plasira u vidu zajmova raznim korisnicima.
Cetvrta – za banku se može reci da je kolekcija aktive i pasive u koju ulaze razni finansijski instrumenti koji sadrže: kamatnu stopu, rok dospeca, pokrice…
Dualizam u koncepciji komercijalne banke sastoji se u tome da one s jedne strane predstavljaju monetarnu instituciju, a sa druge strane nemonetarnu finansijsku instituciju. Kao monetarne institucije, komercijalne banke su organizacioni nosioci transakcionih depozita na kojima praduzeca i gradani drže transakcioni depozitni novac. Drugi deo poslovanja komercijalnih banaka cine nemonetarni depoziti, štedni i oroceni, kao i zajmovi. Centralna banka je manje zainteresovana za ove aktivnosti.
U razvijenim tržišnim ekonomijama je izvršeno potiskivanje banaka. Transakcioni depozitni racuni kod banaka koji su nekamatni, delimicno su potisnuti stvaranjem novog tipa transakcionih racuna kod nebankarskih institucija, kao što su zajednicki fondovi novcanog tržišta koji su prvi put lansirani od strane berzanskih firmi, pocetkom 70-tih godina HH veka u SAD. To su vrste transakcionih depozita koji predstavljaju akcije vlasnickih sredstava. Kupci tih akcija dobijaju protivvrednost u vidu depozita na posebnim racunima kod ovih institucija.
U razvijenim zemljama stvaraju se finansijski konglomerati ciji vlasnici mogu da budu komercijalne banke, osiguravajuce kompanije, berzanske firme, trgovinske kompanije sa razvijenom mrežom klijenata. Finansijski supermarketi koje su formirale takve institucije, kao na primer American Expres, Sears (sistem robnih kuca) obezbeduju da individualni klijenti mogu na jednom mestu da obave citav niz finansijskih aktivnosti: da otvore transakcione racune, da drže štedne i orocene dopozite. Na taj nacin se ostvaruje princip unakrsne prodaje i to na jednom mestu.
Banke u tranformacionim procesima ne ostaju u tradicionalnim okvirima depozitno-kreditnih aktivnosti, vec ulaze u neke nove aktivnosti, kao što je poslovanje sa vrednosnim papirima, pa i poslovanje u oblasti osiguranja. Uspešnost bankarskog poslovanja zasniva se na interakciji tri kljucne komponente: preduzetništva – tehnologije – organizacije. Finansijske institucije su posrednici u transferu sredstava izmedu preduzeca i domacinstava. Postoje 3 osnovna tipa finansijskih institucija:

1) kreditne institucije
2) institucionalni investitori
3) berzanske firme (investicione banke)

Novi lik poslovne banke – zahtev novog bankarstva

Razvoj tržišnih odnosa prouzrokovao je drugacije tretiranje banaka. Banka se ne posmatra samo sa mikro aspekta (mikroekonomija pojedinacne banke), vec se definiše i kao društvena finansijska institucija. Banka je za razliku od drugih preduzeca u krajnjoj instanci društvena finansijska institucija, cija poslovna sposobnost i efikasnost funkcionisanja imaju izuzetan uticaj na racionalnost korišcenja sredstava na nivou makrosistema.Savremeno svetsko bankarstvo karakteriše se izrazitom dinamicnošcu promena, za šta se koristi izraz ”bankarska revolucija” – koja se ogleda u nacinu na koji su reorganizovane i prestruktuirane banke i druge finansijske institucije, u njihovim medusobnim spajanjima i preuzimanjima, u pojavi novih funkcija, ubrzanju kretanja novca, u deregulaciji finansijskih tržišta,u do skora neslucenom razvoju i primeni tehnologije u bankarskom poslovanju, u neverovatnoj ulozi i znacaju informacija kao faktora konkurentne tržišne pozicije banaka i td. Mocni kompjuteri kojima raspolažu banke omogucuju im skoro apsolutnu procesnu brzinu…a to je jedina ”konstanta” bankarske ekonomije .
Savremena bankarska teorija relativizuje rizik na nivou pojedinacne banke, što se postiže apsolutizacijom znacaja finansijskih inovacija u funkciji profitabilnosti pojedinacne banke, dok se zanemaruju makroekonomski efekti potencijalnih rizika u makro sistemu. Mogu se definisati neki opšti principi relativni za savremenu banku :

1. – što su elektronski opremljene, banke naplacuju vece provizije;
2. – što je brži prenos podataka, to je duža i komplikovanija kontrola boniteta i banke i njenih komintenata;
3. – ukoliko su cešca knjiženja, povecavaju se i one najmanje bankarske provizije, a ukoliko su reda knjiženja veci su paušali ;
4. – ukoliko imate manje sredstava na racunu, elektronska knjiženja ce više koštati.

Prema tome : – banka je samostalni privredni i tržišni subjekt; – banka je preduzece sui generis ; – banka se zasniva na prenetim ovlašcenjima i poverenju;
– banka ima posrednicku ulogu u transformisanju sredstava izmedu finansijskih suficitnih i deficitnih transaktora; – banka obavlja sve depozitne, kreditne i novcane transakcije svojih komintenata, pri cemu se odvija sekundarna emisija novca; – banka obavlja svoje funkcije profesionalno, organizovano i adaptibilno; – kroz poslovanje banke se efektuiraju prednosti ili nedostaci mikroekonomije same banke, kao i doprinos same banke, kao i doprinos banke kvalitetu makroekonomije kao celine.