Bankarstvo (opšti deo)

1.UVOD U BANKARSTVO
1.1. ISTORIJAT BANKE I BANKARSKIH POSLOVA
Lingvistika i etimologija ukazuju da je re banka (italijanski banco, francuski
banque, nema ki i engleski bank) korišena tokom više od 2000 godina postojanja u
zna enju «klupa» ili «pult za promenu novca», što samo potvrdjuje da je menja ki posao
medju prvim poslovima karakteristi nim za banku.
Istorija bankarstva usko je povezana sa istorijom novca. Geneza bankarstva
proistekla je iz razvoja bankarskih poslova, pre svih depozitnog i kreditnog posla, koji
odredjuju osnovnu instuticionalnu funkciju banke kao nov anog preduzea.
Kreditni, menja ki i založni poslovi postojali su ve u starom veku kod starih
Sumera, Asiraca, u Vavilonu, na Kipru, kod Egip ana i starih Grka. Ove aktivnosti su
bile vezane za religiozne hramove anti kog sveta, što je sa svoje strane doprinosilo razvoju
trgovine i poljoprivrede. U periodu od VII –V veka p.n.e.u Vavilonu su se pojavile prve
privatne kue Igibi i Murašu, koje su se bavile poslovima skladištenja i uvanja roba (žita,
hrane, zlata i dragocenosti), kao i davanja u zajam robe drugim licima. Potvrde o
deponovanim proizvodima služile su kao sredstvo obr auna i plaanja, a pozajmice su
vršene uz visoku (zelenašku) kamatu. Ove kue su nazivane tezauri, pa otuda i poti e
odomaeni naziv za povla enje, skladištenje i uvanje robe i novca (tezaurisanje).
U anti koj Gr koj došlo je do daljeg razvoja bankarskih poslova, u koje su bili
uklju eni sveštenici i gradjani. Karaketristi no je bilo postojanje velikog broja gradova –
državica koje su kovale svoj sopstveni novac. Otuda su se razvili poslovi menja a –
sarafski poslovi, a ljudi koji su vršili zamenu novca – trapezari(od trapeza – sto za kojim
je zamena vršena). Oni se istovremeno javljaju i kao zajmodavci. Kasnije su formirane
velike menja nice, koje su davale zaloge na založnice, primale novac na štednju i
obavljale poslove prenosa novca.
U starom Rimu je došlo do daljeg razvoja poslova koji predstavljaju prete u
bankarskih, kao i do administrativnog regulisanja finansijskih institucija i prakse. Rimski
bankari imali su naziv argentarius – lice koje se bavi primanjem depozita i uloga,
davanjem zajmova i posredovanjem u nov anom prometu. Pri tom vei broj autora ukazuje
na veliki stepen razvijenosti ovih poslova, kao i na povezivanje, odnosno uticaj
argentariusa ne samo na privredne, ve i na državni ke poslove.