Bilans stanja i bilans uspeha

UVOD

Bilans stanja je pregled u kome je prikazana imovina preduzeća i njena struktura u obliku stalne imovine i obrtne imovnine na jednoj strani (što predstavlja aktivu) i kapital i obaveze na drugoj strani (što predstavlja pasivu). Ovaj pregled sadrži podatke za tekući i predhodni obračunski period. Poređenjem odgovarajućih pozicija dvaju uzastopnih bilansa stanja, odnosno dva obračunska perioda,utvrđuje se rezultat poslovanja (kao razlika vrednosti čiste imovine).
Osnovna svrha sastavljanja bilansa stanja je analiza finansijskog položaja preduzeća. Podela imovine se vrši na obrtnu i stalnu imovinu,odnosno kratkoročne i dugoročne obaveze. Informacije o datumima dospeća su korisne prilikom procenjivanja likvidnosti i solventnosti poslovnog subjekta. Obrtna imovina predstavlja onu od koje se očekuje da će biti realizovana u toku operativnog ciklusa,koja je na zalihama i od koje se očekuje da će biti realizovana u roku od dvanaest meseci; takođe,u ovu imovinu spada gotovina ili gotovinski ekvivalenti.Stalna sredstva predstavljaju sva ostala sredstva čiji je predviđeni vek trajanja duži od dvanaest meseci,nezavisno od toga da li su u pitanju nematerijalna sredstva,materijalna sredstva,finansijska sredstva,ulaganja ili potraživanja.
Bilans uspeha sadrži zbirni prikaz zarađenih prihodai nastalih rashoda tokom redovnog poslovanja u određenom vremenskom periodu. Često se smatra najvažnijim finansijskim izveštajem,pošto pokazuje da li je neko preduzeće poslovalo profitabilno, pošto je ostvarilo prihvatljivu neto dobit.Stavke koje bi trebale da budu prezentovane u Bilansu uspeha su:

• prihodi,
• troškovi finansiranja,
• troškovi poreza,
• dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti,
• dobitak il gubitak koji pripada manjinskim akcionarima ili vlasniku kapitala matičnog preduzeća,
• neto dobitak ili gubitak perida.

Rashodi se rasčlanjuju u bilansu uspeha u skladu sa njihovom prirodom i u skladu sa njihovom funkcionalnom pripadnošću. Prema prirodi su zasnovani na metodu u kupnih troškova korigovanih za promenu stanja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Pri rasčlanjivanju rashoda u skladu sa njihovom funkcijom,troškovi se predstavljaju kao deo troškova prodaje,transporta,administrativne aktivnosti i sl. Ovim načinom se obezbeđuje više relevantnih informacija za korisnike finansijskih izveštaja.U slučaju da se koristi metod klasifikacije po funkciji,u napomenama pravno lice teba da objavi dodatne informacije o prirodi troškova.

BILANS STANJA

Bilans stanja spada u grupu redovnih bilansa i predstavlja dvostrani, sumarni, sumarni, tabelarni pregled sredstava i njihovih izvora tačno određenog dana.
Reč dvostrano znači da bilans stanja ima dve zavisne celine aktivu i pasivu, koje po svom zbirnom vrednosnom iznosu moraju da budu indentične. U ovom bilansu na strani aktive unosimo imovinu a na strani pasive kapital. U bilansu mora da važe jednakost:

I = K

I – imovina, K – kapital. Ova jednačina je najšire predstavljena. Kada malo dublje raščlanimo aktivu i pasivu možemo da vidimo da se imovina može podeliti na više načina.
Bilans stanja sastoji se iz aktive i pasive, kao izraza dvostruke perspektive sredstava. Da bi se sagledala sadržina bilansa stanja potrebno je sagledati sadržinu aktive i pasive, a to znači upoznati se i sa klasifikacijom bilansnih pozicija u srodne grupe. U zavisnosti od kriterijuma na kome pošiva klasifikacija bilansnih pozicija, zavisi i sadržina bilansa stanja. Kakva je sadržina bilansa stanja prema našim propisima, kao i kakva je prema stranoj literaturi i praksi, pitanja su na koja sam odgovorio u okviru sadržaja bilansa stanja.
 

SADRŽINA BILANSA STANJA
Sa stanovništa sadržine bilansa stanja, u aktivi se razlikuju sredstva po sastavu prema funkcionalnom principu, u smislu kružnog kretanja sredstava, ili prema principu likvidnosti u smislu stepena pretvorljivosti u novčana sredstva ili u kombinaciji ova dva principa. U pasivi izvori sredstava se razlikuju prema njihovoj nameni ulaganja u odgovarajuća, određena sredstva ili prema vlasničkom principu i ročnosti ili u kombinaciji ova dva principa. Sa stanovništva funkcionalnog principa, aktiva sadrži sledeće osnovne grupe: osnovna sredstva, obrtna sredstva, posebna sredstva i poslovna sredstva van funkcije. Ovakva podela aktive odgovara klasifikaciji aktive po dr. K. Vasiljeviću, po izuzetku manjih razlika.