3
1.ПОЈАМ БИЉНОГ СВЕТА
Биљни свет подразумева комплекс свих биљних врста једног подручја и/или
временског периода; то је у суштини инвентар (списак) биљних врста сложен по
одређеном, најчешће филогенетском принципу.
Биљни свет се развио у морској воденој средини,из прастарих аутотрофних
организма и био сличан данашњим бичарима.
Биљни свет или Царство биљака обухвата преко 300 хиљада врста, које
представљају еукариотски организми већином вишећелисјки, неки једноћелијски, имају
ћелијске зидове, већином фотосинтетирајући организми. Земљу насељавају 8,7 милиона
животњски и биљних врста,од чега 2,2 живи у води а 6,5 на тлу. Већина биљака има све
одлике живих бића , и ако ми то на први поглед не можемо уочити. Овом Царству
припадају:
алге,
маховине и јетрењаче,
папрати,
голосеменице
цветнице.
Слика 1.
Алге
Слика 2.
Маховина
С обзиром да распрострањеност фитозеноза зависи од основних климатских
фактора, температуре и влажности које су зонално распоређени на Планети, из тог
разлога кажемо да и распоред фитоценоза има зонални карактер. Из тог разлога
говоримо о хоризонталној и висинској или вертикалној зоналности вегетације.
4
Биљни свет се развио у морској воденој средини,из прастарих аутотрофних
организма и био сличан данашњим бичарима. У току еволуције од прастарих до
аутотрофних једноцелијских организма развиле су се зелене алге,које су у својим
целијама имале основни пигмет-хлорофил.Од зелених алги развиле су се друге групе
алги,мрке,црвене и силикатне алге.Настајање разних група алги у вези је са
прилагодјавњем разних услова живота.Прилагођавање прастарих биљака на копнени
начин живота огледа се у настајању заједнице алги и гљива : на тај нацин се развила нова
група лишаји. Тако је из некадашњих зелени алги настао виши тип организације биљног
тела,као сто је слуцај код маховина.Корак даље у освајању копна учиниле су папрати.До
потпуног освајања копна је досло са стадијума размножавања помоћу семена и
образовањем сложених,женских полних органа у којима се врси оплодјење полних
ћелија и развитак биљног заметка ван водене средине.Земљу насељавају 8,7 милиона
животњски и биљних врста,од чега 2,2 живи у води а 6,5 на тлу. Већина биљака има све
одлике живих бића , и ако ми то на први поглед не можемо уочити.И биљни и
животињски свет је од великог значаја за човека.Биљке служе као концентрована храна
без које се правилна исхрана не може замислити. За људе ,поврће преставља
незаменљиву храну. Она садржи витамине изваредне важности: снадбева организме
уљеним хидратима и белачевинама, неопходним солима, служи као волуминизована
храна што је важно за правилан рад органа за варење.
1.1.З
ОНАЛНОСТ ВЕГЕТАЦИЈЕ
При одређивању топлотних појасева који утичу на зоналност биљног света узима
се у обзир Сунчева радијација. При томе се издвајају три географска топлотна појаса:
жарки, умерени и хладни појас.
У оквиру ових појасева чије се границе претежно пружају у упоредничком
правцу, постоје мање или веће територијалне целине са специфичним природним
одликама. То су природне зоне или области.
Границе између природних зона су ретко оштре. Обично постоји постепен прелаз
из једне у другу област, или прелазни појасеви различите ширине. Дакле може говорити
о климатској, физичкој и географској зоналности вегетације.
1
1
http://bs.scribd.com/doc/61672277/Klimatski-Pojasevi-i-Geografska-Zonalnost
6
Слика 4.
Зонална вегетација у односу на температуре и падавине
3
Зоналност вегетације дели се на вертикалну (висинску) и хоризонталну.
Вертикална зоналност преставља закономерна смена различирих природних
пејзажа са повећањем надморске висине, а усложњена утицајем експозиције падина.
Повезана је углавном са смањивањем топлоте и променом у количини падавина.
Изражава се у промени климе, врста тла, вегетације са порастом надморске висине.
4
Познато је да под утицајем еколошких фактора долази до појаве висинске
зоналности појединих шумских ”типова” и друге вегетације. Појава и опстанак вегтације
на одредјеном подручју, поред осталих еколошких услова, у великој мери зависи од
климатских карактеристика подручја, посебно од карактеристика климе одредјеног
висинског појаса.
Карактеристике висинског појаса распрострањености појединих шумских типова
у Србији је померање на већу висину идући од севера ка југу, и то и доње и горње
3
http://www.pmfbl.org/lubarda/vegetacija_uvod.pdf
4
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=0CCQQFjAB&url=http%3A%2F
%2Fgeorgije.ekof.bg.ac.rs%2F~geografija%2Fimages%2Fstories%2F2010%2FEG%2FTERMINOLOGIJA1.pp
t&ei=cTDvU7XbB-
Ox0QXGuIGQDw&usg=AFQjCNHoVoOdwJ3I_3bSZOjZ89OEgAYPEA&sig2=niQQJfrmwW84DbT9dZNm
Hw
