ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ

Милош Поповић

П

ОЈМОВНИК

фебруар

2008

background image

а

Типографија

Пре него што кренемо у 

практично истраживање 

феномена типографије, 

потребно је на почетку 

дефинисати шта је то 

уопште типографија. Јер, 

иако је типографија појам 

који је готово свакодневно 

присутан у говору, многи 

људи не знају тачно, 

право значење тог појма. 

Типографија (грч. typos-жиг, 

печат + graphein-писати) је 

појам који се дефинише на 

разне начине: као знаност 

о словима, уметност 

коришћења слова, вештина 

слагања, обликовања и 

функционалног коришћења 

слова. Типографија има 

нека одређена техничка, 

функционална и естетска 

правила, но она се у неким 

случајевима могу и напустити 

(у савременом графичком 

дизајну то је чест случај). У 

сваком случају типографија 

је јединствен спој уметности 

и технике, која се служи 

наизглед једноставним 

словним облицима, али 

добар типограф и дизајнер 

ће од тих знакова моћи да 

начини техничко уметничка 

дела јединствене лепоте. Па 

да видимо шта кажу стручне 

књиге: “Уметност избора  

одговарајућег писма за 

одређени пројекат, његова 

организација на начин да 

се оствари што ефикаснија 

комуникација, и да буде што 

угоднији људском оку ” 

(Thames and Hudson, Речник 

калиграфије).

Типографски мерни систем

Типографски мерни систем 

се данас више не користи 

у толикој мери као некад, 

те је био карактеристичан 

углавном за оловни слог. 

Преласком на офсетну 

штампу полако излази 

из употребе, но ипак има 

историјску важност и 

упркос свему и данас је 

на европском простору 

прихваћен као нормални 

систем (ДИН1607). Без 

обзира на све то и данас 

је у 

Desktop pulishing

- у у 

позадини свега управо тај 

систем , па иако засигурно 

нећете наићи на неког 

DTP

-аша који би рачунао 

величину слога у цицерима 

или типографским тачкама, 

док многи приучени 

“мајстори” уопште не знају 

за тај систем. Ипак важно 

је навести неке основне 

особине тог система. За 

почетак мало историје: 

прва потреба за увођење 

јединственог система којим 

би се могла тачно одредити 

величина свог типографског 

и слагарског материјала 

јавља се већ у доба 

Guten-

berga

. Први озбиљнији 

покушај стандардизације 

подузео је 

Joseph Maxon

 у 

Енглеској 168. год. Ипак 

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti