2
SADRŽAJ
1. Uvod ...................................................................................................... 3
2. Beogradska berza - istorijat ................................................................... 5
3. Regulatorni okvir poslovanja Beogradske berze ................................... 6
4. Način trgovanja na Beogradskoj berzi .................................................. 8
5. Metode trgovanja na Beogradskoj berzi ................................................ 11
5.1.Blok transakcije ................................................................................... 11
5.2.Metod minimalne cene ........................................................................ 13
5.3. Metod kontiuniranog trgovanja .......................................................... 14
9. Zaključak ............................................................................................... 18
Literatura ................................................................................................... 19
3
1.
UVOD
Pod pojmom berza podrazumeva se stalno mesto trgovanja na kojem se, prema strogo
određenim pravilima kupuje određena roba. Samo ime berza ima više tumačenja: jedni smatraju
da potiče od francuske reči „bourse", koja je označavla mesto gde su se sastajali trgovci, drugi
smatraju da potiče od italijanske reči „borsa", što znači kesa ili novčanik, a treći da potiče od
grčke reči „byrsa", što znači oderanu kožu. Neki su opet mislili da termin berza potiče od imena
bogate porodice Van der Burse iz Briža, ispred čije se kuće nalazila jedna od prvih berzi. Prema
ovome, prvi tragovi organizovane berze javljaju se u XV veku. Međutim, moderne berze kakve
danas poznajemo počinju svoj razvoj krajem XVIII veka.
Berza se definiše kao regulisano i organizovano sekundarno tržište hartija od vrednosti, sa
strogo utvrđenim pravilima trgovanja, opštim kriterijumima za prihvatanje hartija od vrednosti
kojima će se trgovati, kao i sa kriterijumima kojima se definiše pitanje članstva na berzi. Iz
navedene definicije
zaključuje se da je berza institucija koja organizuje proces trgovanja, standardizuje predmet
trgovanja i određuje način trgovanja.
Berza ne određuje cenu hartija od vrednsoti sa kojima se trguje, ona samo definiše pravila za
odvijanje aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tražnje u određenom trenutku
određuje cena hartija od vrednosti. U donošenju pravila poslovanja berze su potpuno
samostalne, kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanju prekršilaca. Posao sankcionisanja
je delatnost koja je delatnost posebnih berzanskih sudova - arbitraža.
Osnovni razlog nastanka berzi leži u nameri da se premosti vremenski period od ulaganja do
profitiranja, potrebe prikupljanja kapitala kroz više manjih suma čijom koncetracijom se dobija
zadovoljavajući iznos za finansiranje, kao i potreba da se uložena sredstva vrate u svakom
trenutku.
U osnovi svoje organizacije, berza je centralna tačka oko koje se nalaze svi pomenuti učesnici,
a odnosi između učesnika i berze se odvijaju kroz pojedine organizacione delove berze koji
predstavljaju i njene osnovne funkcije. S tim u vezi, moglo bi se reći da osnovna organizacija
berze podrazumeva sledeće skupove poslova:
•
Listing
•
Trgovanje
•
Kontrola i nadzor
•
Informisanje
Obzirom da je osnovna berzanska aktivnost berze trgovina, koja podrazumeva odabir
adekvatnog sistema i metoda trgovanja, definisanje pravila trgovanja, načina susretanja ponude
5
2.
BEOGRADSKA BERZA – ISTORIJAT
Prve ideje o osnivanju Berze u Srbiji javile su se tokom tridesetih godina XIX. Srpsko
trgovačko udruženje, koje je imalo presudan uticaj na celokupan razvoj trgovine u Srbiji
pokrenulo je inicijativu za donošenje Zakona o javnim berzama, tako da je Narodna skupština
1886. godine usvojila navedeni Zakon.
Ubrzo potom, početkom XX veka na bezi su počele da se kotiraju razne hartije od vrednosti,
gde su najtraženije bile državne hartije od vrednosti, što je i razumljivo, obzirom da je u tom
periodu poverenje u akcionarska društva bilo na izuzetno niskom nivou. Datum, koji se uzima
kao zvaničan datum početka rada Beogradske berze jeste 02. Januar 1895 godine. Trgovina
akcijama se obavljala u zgradi hotela Bosna, u Beogradu. Berza je nesmetano funkcionisala sve
do početka drugog svetskog rata. Nakon rata, nastavila je svoj rad, da bi zatim, 1953. godine
bila zatvorena od strane državnih vlasti, budući da se postojanje Berze nije uklapalo u
Socijalističko shvatanje ekonomije.
Berza je otvorena opet 1989 godine, kao Jugoslovensko tržište kapitala, da bi sa raspadom
Jugoslavije promenila svoje ime u Beogradska Berza. Tokom 2001. godine, nakon otpočinjanja
procesa privatizacije u Srbiji, na Berzi su počele da se kotiraju akcije privatizovanih preduzeća,
da bi godinu dana kasnije počela i trgovina sa obveznicama Republike Srbije.
6
3.
REGULATORNI OKVIR POSLOVANJA BEOGRADSKE BERZE
Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata uspostavljen je
osnovni zakonski okvir u kome Beogradska berza posluje, kako u smislu osnivanja i
organizacije rada same Berze, tako i u smislu osnivanja i poslovanja članova Berze - učesnika
na organizovanom tržištu, te drugih institucija tržišta kapitala. Ovim Zakonom uređuju se:
1)
uslovi i postupak izdavanja hartija od vrednosti;
2)
trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti;
3)
organizacija, struktura i način funkcionisanja organizovanog tržišta u Republici Srbiji;
4)
pojam i delatnost organizatora tržišta;
5)
osnivanje i delatnost učesnika na organizovanom tržištu;
6)
organizacija i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti;
7)
organizacija i nadležnosti Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.
Odredbe ovog Zakona koje se odnose na hartije od vrednosti primenjuju se i na druge
finansijske instrumente, osim ako Zakonom nije predviđeno drugačije.
Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata bliže su uređena
sledeća pitanja od značaja za organizaciju i rad Berze: pravni status; osnovni kapital; osnivači;
delatnost; kadrovska i organizaciona osposobljenost i tehnička opremljenost; izdavanje dozvole
za rad; upis u nadležni registar; korišćenje naziva; uprava; zaposlena lica; opšta akta; promena
naziva sedišta i adrese; članovi Berze; informacioni sistem; arbitraža; prijem i početak trgovine
hartijama od vrednosti; kursna lista; obustava trgovine hartijama od vrednosti; nadzor i
prestanak rada.
U skladu sa Zakonom, berza se definiše kao "pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo
koje, u skladu sa ovim zakonom obavlja delatnost organzovanja trgovine hartijama od vrednosti
i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na berzanskom i
vanberzanskom tržištu"
Dakle, kao što se vidi, uloga berze jeste da organizuje trgovinu hartijama od vrednosti koja
zapravo podrazumeva sledeće:
•
Organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tražnje hartija
od vrednosti;
