Struktura osiguravajućih društava u Republici Srbiji

АЛФА БК УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА ФИНАНСИЈЕ, БАНКАРСТВО И РЕВИЗИЈУ
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
СТРУКТУРА ОСИГУРАВАЈУЋИХ ДРУШТАВА У
РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Предмет: Финансијске институције и тржишта
Ментор: Студент:
Проф. др Мирјана Барјактаревић
Бибић Јован

Бр. Индекса: 2017/0200
Београд, 2018.
САДРЖАЈ
УВОД...................................................................................................................................................3
1. ОСИГУРАВАЈУЋЕ КОМПАНИЈЕ КАО ИНТЕРМЕДИЈАРИ НА ФИНАНСИЈСКОМ
ТРЖИШТУ........................................................................................................................................5
2. СЕКТОР ОСИГУРАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.................................................................7
3. СТЕПЕНРАЗВИЈЕНОСТИ ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ.........................................................10


тржиштима. Осигуравајућа друштва су битне финансијске институције, јер
већина становништва, предузећа и државних институција поседују једну или
више полиса осигурања (здравственог, животног, имовинског).
Осигурање као економски и правна институција у свакодневном
животу људи од изузетног је зачаја, имајући у виду ситуацију у нашем
друштву и тежњу ка савременој држави чији је циљ укључивање у
међународне токове.
Сама реч осигурање преведена на све светске језике садржи појмове
„сигурност“ или „поверење“, што је управо оно на чему се осигурање и
заснива. Осигуравајуће компаније, као институционални инвеститори, су
важни учесници на финансијском тржишту, пре свега на тржишту капитала.
Посматрајући динамику развоја делатности осигурања у Европи уочава се
повећање учешћа осигуравајућих компанија у односу на друге финансијске
институције. Иако је сектор осигурања у условима светске економске кризе
одиграо важну улогу и пружио подршку другим финансијским
институцијама, у протекле две године није био изолован на светском
финансијском тржишту. Србија се према критеријуму остварене премије
осигурања налазилa се знатно испод просека Европске уније. Што се
структуре осигурања тиче за разлику од земаља Европске уније чије су
пропорције животног према неживотном осигурању износиле 2:1, структура
осигурања у Србији била је дијаметрално супротна. У односу на просек
земаља чланица Европске уније у којима је премија осигурања по становнику
износила 2.009 евра и чинила 8% БДП, укупна премија по становнику у
Србији у 2017. години била је свега 80 евра и у бруто домаћем производу
учествовала са 1,9%. Степен развоја сектора осигурања једне државе одржава
слику стања у привреди.

1. ОСИГУРАВАЈУЋЕ КОМПАНИЈЕ КАО ИНТЕРМЕДИЈАРИ НА
ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ
5


Банке, штедионице и кредитне задруге чине прву групу финансијских
институција, традиционалне или класичне посреднике.
Суштина пословања осигуравајућих компанија састоји се у пружању
услуга осигурања од могућег настанка нежељених догађаја у будућност.
Осигуравачи се обавезују да ће пружити услуге осигурања и извршити
исплату штете у случају реализације нежељеног догађаја, док са друге стране,
осигураници имају обавезу да у току периода осигурања плаћају одређену
суму новца, премију осигурања.
Осигуравајуће компаније на финансијском тржишту настоје да пронађу
јединствене методе и стратегије пословања помоћу којих ће остварити
одрживу конкурентску предност. Другим речима, да би обезбедиле дугорочни
опстанак на тржишту, оне своју понуду максимално прилагођавају
потребама и захтевима потрошача (корисника услуга осигурања). Осигурање
спада у групу услужних делатности у којој осигураник плаћа премију
осигурања, а осигуравач заузврат преузима ризик на себе, задовољава
потребе потрошача и везује га за компанију. Као финансијски посредници
осигуравајуће компаније прихватају премије, да би након покрића својих
трошкова и калкулисања разумног профита остатак фондова користиле у
виду исплата одштетних захтева
(оперативно управљање). Премије су
познате, тако да се лако могу предвидети трошкови компаније.
2. СЕКТОР ОСИГУРАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Сектор осигурања значајно утиче на развој финансијског система, али
и економије земље у целини, јер директно одсликава стање и ниво
развијености привреде. Домаћи сектор осигурања недовољно је развијен
Крстић Б, (1997),
Банкарство
, Економски факултет у Нишу, Ниш, стр. 91.
7