УВОД
Потраживања од купаца су дажбине према купцима и осталима за новцем,
добрима или услугама. За потребе финансијских извјештаја потраживања се
групишу као краткорочна или дугорочна. Краткорочна потраживања од купаца су
она за које се очекује да ће бити наплаћена у року године дана или током текућег
пословног циклуса, зависно о томе које је раздобље дуже. Сва друга потраживања
сврставају се у дугорочна. Потраживања се у билансу надаље деле на трговинска
и нетрговинска потраживања. Трговинска потраживања су износи које дугују
купци за продату робу и пружене услуге као део уобичајених пословних
активности. Потраживања од купаца, усмено обећање купца да ће платити
купљену робу и пружене услуге, уобичајено су наплатива у року 30 до 60 дана те
представљају “отворене рачун”. Примљене задужнице од купаца су писана
обећања издаватеља задужнице да ће платити одређени новчани износ на
одређени датум у будућности, а могу настати као резултат продаје, финанцирања
или других пословних догађаја.
Уговором о продаји обавезује се продавац да пренесе на купца право својине на
продату ствар и да му је у ту сврху преда, а купац се обавезује да плати цену у
новцу и преузме ствар.
Продавац неког другог права обавезује се да купцу прибави продато право, а кад
вршење тог права захтева државину ствари, да му и преда ствар. Уговор о продаји
непокретних ствари мора бити закључен у писаној форми, под претњом
ништавости.
До предаје ствари купцу ризик случајне пропасти или оштећења ствари сноси
продавац, а са предајом ствари ризик прелази на купца. Ризик не прелази на купца
ако је он због неког недостатка предате ствари раскинуо уговор или тражио замену
ствари. Ако предаја ствари није извршена због купчевoг закашњења, ризик прелази
на купца у часу кад је дошао у закашњењу.
Ствар о којој је уговор мора бити у промету, односно је уговор о продаји ствари која
је ван промета. а за продају ствари чији је промет ограничен важе посебни прописи.
Продаја се може односити и на будућу ствар. Уговор о продаји нема правно дејство,
ако је у часу његовог закључења ствар о којој је уговор била пропала. Ако је у часу
закључења уговора ствар била само делимично пропала, купац може раскинути
уговор или остати при њему уз сразмерно снижење цене.
Ако уговором о продаји цена није одређена, а ни уговор не садржи довољно
података помоћу којих би се она могла одредити, уговор нема правно дејство.
Кад уговором о продаји у привреди цена није одређена, нити у њему има довољно
података помоћу којих би се она могла одредити, купац је дужан платити цену коју
је продавац редовно наплаћивао у време закључења уговора, а у недостатку ове
разумну цену. Под разумном ценом сматра се текућа цена у време закључења
уговора, а ако се она не може утврдити онда цена коју утврђује суд према
околностима случаја.
Кад је уговорена већа цена од оне коју је за одређену врсту ствари прописао
надлежни орган, купац дугује само износ прописане цене, а ако је већ исплатио
уговорену цену, има право захтевати да му се врати разлика.
Продавац одговара за материјалне недостатке ствари које је ствар имала у часу
прелаза ризика на купца, без обзира на то да ли му је то било познато.
• ПОТРАЖИВАЊА ОД КУПЦА
Нетрговинска потраживања могу произаћи из различитих пословних догађаја, а
могу бити писмена обећања како плаћања тако и испоруке. Неки примјери оваквих
потраживања јесу: предујмови службеницима и запосленима; предујмови друштву-
компанији. Законска регулатива је у свакој земљи различита. То се односи и
намогућност отписа потраживања. За интерне потребе, ако је реч о
мултинационалној компанији, финансијски менаџмент уводи стандарде интерног
отписа потраживања ради лакшег праћења потраживања у свим својим
предузећима широм света. Тиме има увид у реална, такорећи здрава потраживања у
односу на она потраживања која са протеком времена имају све мању шану да буду
наплаћена. Менаџмент дефинише проценат отписа потраживања сходно старости
потраживања. На пример, ако је роба дата на 30 дана одложеног плаћања а од
истека валуте плаћање је протекло од 31 до 60 дана проценат отписа потраживања
износи 10%. Ако је протекло од 61 до 180 дана отписује се 25% а ако је протекло
више од 180 дана проценат отписа је 100%. Полази се одпретпоставке да је јако
мала вероватноћа наплате тих потраживања. Односно да се вероватноћа наплате
потраживања смањује са дужином времена истеклим од датог рока плаћања. Отпис
се књижи на трошак, најчешће се назива „бад дебт“ и утиче на смањење добитка.
Уколико дође до наплате отписаних потраживања „бад дебт“ који је кумулативан и
нема везе са званичним законским билансом стања и успеха, већ са интерним
извештајима, се смањује и за тај износ повећава добитак. Ово јесте ригорозан
начина приказивања потраживања од купаца. Међутим поједине компаније желе да
имају увид у потраживања која по својој суштини јесу брзо наплатива и извесно
наплатива.Тиме могу да предвиде наплату потраживања и новчане
токове.Кредитном политиком менаџмент предузећа дефинише услове под којима се
купцима одобрава кредит као и лимит кредита. Да би донели одлуку о кредитирању
купца неопходно је усвојити кредитне стандарде и обавити кредитну анализу.
•
Кредитни стандарди
„Кредитни стандарди се дефинишу као минимални критеријуми које купац мора да
задовољи да би му се одобрио кредит.“Стандарди одражавају максималан кредит
који предузећа жели да прихвати.Да би се ризик кредитирања купца проценио
непходно је прикупљање података о купцу и тестирања капацитета купца,
карактера, капитала, општих кондиција И колатералних обезбеђења.Процена
капацитета се врши на основу финансијских извештаја за неколико претходних
година као и анализе његових технолошких и организационих капацитета, продајне
И производне способности. Карактер купца је његово понашање из прошлости. На
основу тога можемо да претпоставимо да ли ће купац поштовати своје обавезе.
Капитал оцењујемо на основу рацио бројева, финансијском анализом купца са
акцентом на сопствена пословна средства. Општу кондицију купца одређује
очекивани утицај егзогених фактора и трендова. Спољни утицаји могу да се одразе
на способност предузећа да извршава наплату доспелих потраживања. Обезбеђење
подразумева пословна средства купца која могу да буду залог за преузети дуг.
После тестирања врши се рангирање купца. Рангирањем, купцу се на одређени
период дефинише рок плаћања, износ до ког могу да се задуже, дисконти и каса
сконта. Сектор кредит контроле је задужен за рангирање купаца и праћење наплате
потраживања.Поред рангирања она прати наплату потраживања заједно са службом
продаје и финансија. Финансијски менаџмент доноси одлуку о кредитним
стандардима. Поред рангирања купаца које обавља сектор кредит контроле,
финансијки менаџмент управља кредитним стандардима на основу неколико
варијабли. Суштинске варијабле су: адиминистративни трошкови кредитирања,
трошкови држања потраживања, губици због ненаплативих потраживања и обим
продаје. Ако менаџмент предузећа донесе одлуку о релаксацији кредитних
стандарда то ће за последицу имати повећање административних трошкова сектора
кредит контроле, повећање обима продаје, продужење просечног периода наплате
потраживања, повећава се укупна потраживања од купаца и повећање
ненаплативих потраживања. Релаксација кредитних стандарда значи да већи број
купаца може да купи робу. То су најчешће купци са слабијим бонитетом. Ово за
последицу има повећање обима посла сектора кредитне контроле што значи
•
•
3.3.Кредитна анализа
По усвајању кредитних стандарда приступа се креирању метода кредитне анализе.
Фазе кредитне анализе су прикупљање информација и анализа прикупљених
информација. Прикупљање информација за кредитну анализу започињеод купца.
Од њега се тражи да достави финансијске извештаје за последњих неколико година.
Анализом биланса стања И успеха процењује се његова ликвидност, рентабилност,
кредитна задуженост и на бази тога способност даљег задуживања. Други корак је
прикупљање информација од пословних банака, кредитног бироа и код осталих
надлежних инситицуја. За све ове информације потребна нам је сагласност самог
купца и по његовој спремности насарадњу можемо стећи утисак какви су му
пословни кодекси. Пошто се прикупе информације неопходне за кредитну анализу
приступа се самој анализи кредитних информација.При доношењу одлука о
кредитирању најрелевантнија ставка јесте како је тај купац до сада извршавао своје
обавезе према добављачима. За израчуавање овог параметра служи просечно време
исплате добављача у претходном периоду.Кроз биланс стања И успеха могуће је
проверити овај параметар. Ако упоредимо вредност набавки на кредит у току
године са салдом добављача на крају године можемо утврдити просек у коме купац
исплаћује добављаче. За кредитну анализу непходно је анализирати и неке опште
финансијске показатеље купца: ликвидност, рентабилност и степен задужености. За
оцену ликвидности користе се општи И посебни рацио ликвидности, стање нето
обртних средтава и коефицијент обрта потраживања И залиха. Рентабилност се
израчунава стављањем у однос нето добитка и прихода одпродаје, као и односом
стопе приноса на укупна средства и сопствена средстава. Степене задужености се
израчунава стављањем у однос краткорочних обавеза у односу на нето обртна
средства као и стављањем у однос позајмљених извора са укупним изворима
