Diskriminacija na tržištu rada

Tržište koje vrsi alokaciju radnika na poslove i koordinira odluke radnika i poslodavaca je tržište rada. Ono kao i svako drugo tržište ima kupce i prodavce. Poslodavci su kupci, a prodavci su radnici. Hiljade poslodavaca i mnogo veći broj radnika pokušaće svako u svom interesu da ostvari tržišnu transakciju. Prvi to čine da bi ostvarili profit, a drugi da bi stekli dohodak. Naravno transakcija ce biti moguća ako se oba ova interesa mogu ostvariti istovremeno.

Iako su svi vidovi diskriminacije, među koje spada i rodna, u razvijenim zemljama sveta zabranjeni najvišim pravnim aktima i regulisani velikim brojem specifičnih zakona i podzakonskih akata, oni de facto i dalje postoje. Različiti oblici diskriminacije, koji svoje korene vuku iz daleke prošlosti i klasnih podela, egzistiraju i u današnjem vremenu i to čak u najrazvijenijim, i po shvatanjima najtolerantnijim, društvima koja, i pored značajnog napredovanja na razvojnoj lestvici, još uvek nisu uspela da je se reše. Jedan od segmenata društva i ekonomije u kojem je takođe prisutna diskriminacija, jeste tržište rada, na kojem ona ima veliki broj pojavnih oblika

U okviru ovog rada daćemo jedan pregled stanja tržišta rada i definisanja istog, podelu, pojavu diskriminacije na tržištu rada u raznim oblicima ali nijedan neće biti posebno izdvojen. Takođe, pažnja ovog rada biće usmerena i na tržište rada Republike Srbije, kao i diskriminaciju koja je prisutna u našoj državi.