Kamatne stope -izražavanje, teorija i predviđanje

Razvoj moderne robne proizvodnje i kreditnog sistema kontinuirano stvara različite oblike platnih i
kreditnih instrumenata kojima se registruju, prenose i realizuju novčane obaveze i potraživanja različitih
učesnika u procesu reprodukcije. Funkcije ovih instrumenata su različite: potvrđuju prava i obaveze iz
robnog prometa, izražavaju kreditne odnose, omogućavaju transfer rizika sa jednog na druge ekonomske
subjekte, svjedoče o ulaganju u realne oblike kapitala i slično. Oni su, prema tome, formalizovan izraz
ekonomskih transakcija, s obzirom da se zakonski detaljno utvrđuju pravila njihovog izdavanja, a i sami
mogu biti predmet manje ili više detaljno regulisanih transakcija.
Finansijsko tržište obavlja alokaciju akumulacija (štednje) u cilju njene najefikasnije upotrebe u
proizvodnji. Vlasnici viškova (kapitala) stavljaju svoj kapital na raspolaganje proizvodnim subjektima u
vidu kredita ili vlasničkih ulaganja. Ovaj proces kreira finansijske instrumente, odnosno potraživanja
vlasnika viškova i obavezu proizvodnog subjekta. Iako kreditni instrumenti u suštini predstavljaju transfer
akumulacije (štednje) u okviru ekonomskog sistema, posledice tog transfera nisu iste. Vlasnik kapitala,
koji je dao kredit, ima pravo na povraćaj pozajmljene sume uvećane za kamatu u ugovorenom roku. Sa
druge strane, vlasnik kapitala koji je trajno stavljen na raspolaganje nekom drugom korisniku akumulacije
(trajno je razdvojena funkcionalna sposobnost kapitala od vlasništva nad kapitalom) ima samo pravo na
prinos, odnosno na dio viška koji pozajmljeni kapital proizvodi.