2
UVOD
Penzijski sistemi većine zemalja u svetu se zasnivaju na sistemu tekućeg finansiranja. Ovaj sistem
je karakterističan po tome što oni koji rade, preko doprinosa, finansiraju penzije onih ljudi koji su
završili svoj radni vek. Međutim, ova vrsta međugeneracijske solidarnosti nije održiva na duži rok.
Glavni razlozi za ovakvu tendenciju su demografske i finansijske prirode. Za održivost ovakvog
penzijskog sistema demografski faktori nisu povoljni zbog starenja stanovništva i sve većeg udela
starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu, sa jedne, i niske stope fertiliteta, odnosno broja
novorođenih, sa druge strane. Posledica ovoga je u tome da zaposleni nisu u stanju da, bez
povećanja doprinosa, finansiraju penzije.
Na reforme penzijskog sistema veliki uticaj ima i proces globalizacije, odnosno proces integracije
svetske privrede što zahteva i smanjenje ulaganja u penzijsko osiguranje. Takođe, da bi povećale
konkurentnost svojih preduzeća, države moraju da smanjuju poreska opterećenja, a samim tim i
doprinose, što rezultira u smanjenju troškova penzijskog osiguranja. Imajući ovo u vidu, jasno je da
su neophodne penzijskog sistema ne samo u zemljama u tranziciji već i u svim zemljama koje
dominantno imaju ovaj sistem. S tim u vezi, ovaj rad ima za cilj da ukaže na trenutno stanje kao i da
predloži potencijalna rešenja koja bi penzijski sistem učinila stabilnim i održivim na dugi rok, kao i
da ukaže na značaj životnog osiguranja u obezbeđenju materijalne sigurnosti u starosti.
4
sposobnosti uzrokovan promenama u zdravstvenom stanju nastalim usled povreda na radu,
profesionalne bolesti, povreda van rada ili bolešću, a koje ne mogu biti otklonjene lečenjem.
Porodična penzija
je takođe periodična isplata na koju pravo mogu ostvariti članovi porodice
preminulog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranjaili je ispunio uslove za
invalidsku penziju.
1.3. Načini ostvarivanja penzija
U većini zemalja penzije se mogu ostvariti na tri načina:
Socijalnim osiguranjem tj. penzijskim osiguranjem u okviru socijalnog osiguranja
Penzijskim osiguranjem finansiranim od strane poslodavaca kroz osnovni model I
dopunske modele u koje se uključuju i zaposleni
Individualnim penzijskim osiguranjem.
4
Ovim načinima ostvarivanja penzija možemo priključiti i ostvarivanje penzija kroz rentni sistem
penzijskog osiguranja u okviru osiguranja života.
Penzijsko osiguranje
kao deo socijalnog osiguranja obezbeđuje elementarni nivo materijalne
sigurnosti korisnika osiguranja. Programi socijalnog osiguranja su predviđeni i zakonom propisani
za rešavanje kompleksnih socijalnih problema, usmereni na osiguranje rizika koje pojedinci teško
mogu osigurati samostalno, neophodni zato što obezbeđuju osnovnu ekonomsku sigurnost.
5
Penzijsko osiguranje kao deo socijalnog osiguranja je posebno važno za pojedince I porodice koje
imaju ograničena finansijska sredstva. Zato je socijalno osiguranje neophodno posmatrati kao
osnovnu finansijsku zaštitu, a ne kao izvor koji sam obezbeđuje značajan nivo životnog standarda.
Pojedinci ukoliko žele potpunu finansijsku sigurnost, mogu zaključiti adekvatno osiguranje života
koje će im omogućiti pokriće troškova za slučaj smrti, zdravstveno osiguranje za pokriće troškova
lečenja usled bolesti a na ovaj način mogu obezbediti stvaranje željenog nivo životnog standarda
kada odu u penziju. Socijalnim osiguranjem se obezbeđuje minimalna materijalna sigurnost
stanovništva.
Prema izveštaju OECD-a za 2004. godinu najniže učešće rashoda za javna penzijska osiguranja u
bruto domaćem proizvodu imaju Koreja 1.3%, Irska 3,2%, a u grupi zemalja koje imaju visoko
učešće je i Srbija 14%. Prosek za zemlje OECD-a je 8,1%.
4
T. Rakonjac-Antić, op, cit., str. 5.
5
Isto, str. 6.
5
Tabela br. 1 – Procentualno učešće rashoda po osnovu javnog penzijskog osiguranja u bruto
domaćem proitvodu po zemljama
Izvor: Izveštaj OECD-a za 2004. godinu
Penzijsko osiguranje finansirano od strane poslodavaca ili poslodavaca I zaposlenih
Planovi penzijskog osiguranja predstavljaju formalne sporazume kojim poslodavac svojim
zaposlenima osigurava penziju u trenutku prestanka radnog odnosa.
6
Planovi penzijskog
osiguranja finansirani od strane poslodavca veoma su rasprostranjeni iz više razloga: prvi razlog se
odnosi na nedovoljnost sredstava penzijskog osiguranja na osnovu programa socijalnog osiguranja
za održavanje zadovoljavajućeg nivoa životnog standarda budućih penzionera a drugi razlog
odnosi se na određene poreske olakšice u vezi sa doprinosima ove vrste osiguranja. Po praviliu
poslodavac plaća sve doprino se ili deo doprinosa na račun zaposlenih i može ih tretirati kao
uobičajene i neophodne troškove poslovanja. Sa druge strane, zaposlenima se ne oporezuju
doprinosi uplaćeni na njihov račun, niti se oporezuju investirana sredstva sve do trenutka njihove
isplate. Npr. ako zaposleni želi samostalno da formira sredstva penzijskog osiguranja u visini od
100 novčanih jedinica a pri tome bi trebalo da plati porez u visini od 20% tj. 20 novčanih jedinica,
za investiranje će ostati samo 80 novčanih jedinica, a ukoliko se zaposleni priključi
poslodavčevom planu i raspolaže sa 100 novčanih jedinica, biće mu omogućeno investiranje svih
100 novčanih jedinica.
Doprinosi koje zaposleni pojedinac uplaćuje u poslodavčev kvalifikovani plan ne uračunavaju se u
njegov redovni prihod i stoga nisu oporezivi.
6
T. Rakonjac-Antić, op, cit., str. 6.
7
rasprostranjeniji u razvijenim zemljama je individualno penzijsko osiguranje koji se zasniva na
dobrovoljnim doprinosima osiguranika.
11
Za razliku od obaveznog penzijskog osiguranja koje se zasniva na „pay as you go” sistemu
finansiranja, dobrovoljno penzijsko osiguranje se bazira na sistemu kapitalizacije (funded sistem)
kojim se akumulirana sredstava investiraju u hartije od vrednosti, nepokretnosti itd. na osnovu
iznosa doprinosa i stečenih prinosa po osnovu njihovog investiranja, isplaćuju se dodatne penzije.
Penzijska osiguranja na bazi kapitalizacije doprinosa povećavaju socijalnu sigurnost osiguranika i
mogućnosti da se formirana štednja iskoristi za rentabilna ulaganja. Sigurno je da dobrovoljna
penzijska osiguranja sve više dobijaju na značaju jer pojedincu stvaraju mogućnosti za veću
sigurnost u penzionerskim danima. Važno je spomenuti da se u predstojećoj reformi penzijskog
sistema obavezno mora naći mesta i za dobrovoljno penzijsko osiguranje.
Privatni penzijski sistemi
predstavljaju planove u kojima posebno osnovane institucije, penzijski
fondovi, nezavisno od države, preuzimaju obaveze i isplaćuju penzijske naknade. Njima mogu
upravljati poslodavci, posebna društva za upravljanje, ili neko treće pravno lice. Ovi sistemi
postoje paralelno sa javnim penzijskim sistemima, a u nekim zemljama delimično ili u potpunosti
čine zamenu za javne penzijske sisteme.
1.5. Karakteristike izvora finansiranja penzijskog osiguranja i oblici isplata
penzija
Najčešći izvori finansiranja penzijskog osiguranja su doprinosi zaposlenih, dopeinosi poslodavaca
i prihod od investiranih sredstava doprinosa. Izvori prihoda koji mogu poticati od doprinosa i
prihoda po osnovu investiranih sredstava doprinosa trebalo bi da obezbede za svakog korisnika
adekvatne penzije koje će im omogućiti ”mirnije penzionerske dane”.
12
Doprinosi kao osnovni izvor finansiranja penzijskog osiguranja predstavljaju instrument kojim se
obezbeđuju sredstva za finansiranje penzija iz penzijskog osiguranja. Oblici penzijskog osiguranja
u odnosu na to koji subjekat uplaćuje doprinose u penzijski fond:
Penzijsko osiguranje koje se zasniva na doprinosima zaposlenih
Penzijsko osiguranje na osnovu doprinosa koje uplaćuje poslodavac
Penzijsko osiguranje sa doprinosima koje uplaćuju i zaposleni i poslodavac
Penzijsko osiguranje može se zasnivati isključivo na osnovu doprinosa zaposlenih koji najčešće
imaju određene poreske povlastice i predstavljaju unapred ugovoreni procentualni deo zarade koji
se izdvaja u penzijski fond. Sa druge strane, penzijsko osiguranje može se bazirati isključivo na
doprinosima poslodavca koji se, takođe ne oporezuju zato što se smatraju troškovima poslovanja.
Najčešći slučaj je da kao glavni izvori finansiranja penzijskog osiguranja učestvuju i doprinosi
zaposlenih i doprinosi poslodavaca. Uplate sredstava doprinosa zaposlenih i poslodavaca u
penzijski fond mogu biti jednake, a mogu se i razlikovati. Doprinosi se mogu razlikovati i u
zavisnosti o kojem obliku penzijskog osiguranja je reč, da li je u pitanju penzijsko osiguranje po
osnovu invalidnosti, starosti itd.
Kao preduslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju veoma je značajna kategorija ispunjenja
neophodnih godina starosti za odlazak u penziju kao i minimalnog I maksimalnog broja godina
uplaćivanja doprinosa. Najniži broj godina uplaćivanja sredstava doprinosa u našoj zemlji, prema
11
T. Rakonjac-Anti
ć
, op. cit., str. 26.
12
T. Rakonjac-Antić, op. cit., str. 11.
