Економски факултет
Универзитет у Приштини са привременим седиштем у
Косовској Митровици
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Организација
Тема:
Учећа организација
Професор:
Студент:
Др Радмила Мицић
Трифуновић Јелена 02/19
Косовска Митровица, 2022.
ПОЈАМ УЧЕЋЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Појам учећа организација и на њемузаснован модел учеће организације доводи у везу учење
са перформансама организације. Према овом концепту, учење је проес од круцијалне
важности за опстанак и успех организације. У основи концепта је залагање за радикалне
промене упонашању менаџера и запослених у организацији, које треба да доведу до
промена самих организација, у смислу да се оне од организација са ниским, трансформишу
у организације са високим перформансама.
Концепт организацијског учења захтева и генерише велике промене у предузећу. Због тога
се у менаџмент литератури, организационо учење често сврстава у концепте
преруструктурирања и ревитализације предузећа. У савременој литератури се организацино
учење повезује са новим трендовима у организацији и потребом да се објасне нови
комплексни феномени, као што су: водство, организациона структура, тимови и тимски рад,
осамостаљавање запослених и слично.
Најчешће цитиране дефиниције међу ауторима који анализирају организације су Сенџијева
и Педлерова. Питер Сенџи каже да су учеће организације оне у којима људи континуирано
изграђују свој капацитет за креирање резултата које истински желе остварити, где се негују
нови обрасци размишљања, а људи континуирано уче како учити заједно. Mајк Педлер
учећу организацију дефинише као ону која олакшава учење свих својих чланова и
континуирано се трансформише.
Сам појам учећа организација новијег је натума и везана за Питера Сенџија који је у својој
књизи “Пета дисциплина” објављеној 1990.године износи концепт учеће организације,
темељито елаборирајући умеће и праксу која учи. Он истиче да треба уништитиилузију да је
свет створен од одвојених, неповезаних сила. Када одустанемо од ове илузије, тада можемо
изградити организације које уче, организације у којима људи непрестано проширују своје
способности да створе резултате које заиста желе.
Дакле, у сонови концепта учеће организације је залагање зарадикалне промене у понашању
менаџера и запослених у организацијама, које треба да доведу до промена самих
организација.
Дубоко уграђена политика и пракса досадашњих организација може се променити само
променом начина размишљања о послу. Само променом начина опхођења могуће је
успоставити заједничке визије, заједнчка схватања и нове способности за координисовано
деловање. То указује на постојање извесне везе између концепта индивидуалног и
организационог учења. Индивидуално учење је процес у којем долази до сталних промена
понашања појединаца, које настају као резултат искуства и стицања нових знања. Отуда
произилази да је организационо учење стални процес промена које значе унапређење,
иновирање и побољшање у производњи, услугама, потрошачком сервису и другим
секторима, што настаје као резултат искуства стицања нових знања до којих је дошла једна
организација. То је континуирани процес стварања и усавршавања спосбности организација
за промене.
