Vetroelektrane – energetski izvori

Енергија ветра спада у обновљиве изворе енергије, чиста је, не емитује СО2 и не загађује ваздух. При употреби енергије ветра нема штетних отпадака. Енергија ветра се користи за добијање електричне енергије тако што се кинетичка енергија претвара у механичку енергију, па у даљој трансформацији у електричну. Енергија ветра се до сада показала као веома озбиљан обновљив извор енергије. Главни разлози за то:

• неограничена количина енергије,
• ветрогенератори сада нису прескупи,
• еколошки начин претварања енергије,
• не заузима пуно земљишта.

Енергија ветра се користи већ пар хиљада година, на пример, чамац са једрима се користи барем 6000 годиа, а ветар је коришћен за вентилацију још у античко доба. Прве ветрењаче су направљене у Авганистану у седмом веку, а одатле се идеја проширила до Европе, и прве ветрењаче за млевење зрна у брашно забележене су у XII веку у Холандији.

Почетком 20. века енергија ветра почиње да се користи за производњу електричне енергије, тада у малим постројењима, али после нафтне кризе 1973. године, велики број земаља почиње планирање за производњу струје помоћу енергије ветра. Са повременим успонима и падовима, развој се убрзава почетком другог миленијума.

Зато што Сунце не загрева равномерно све делове Земље јављају се различити притисци у ваздуху те ветар настаје као тежња за изједначавањем тих притисака. Постоје локални и глобални ветрови.

Локални ветрови се јављају у приземном слоју атмосфере и резултат су локалних разлика у атмосферском притиску. Могу бити планински и морски. Планински ветрови настају као резултат загревања сунчаних страна планине. Јачина ветра је већа на врху него у подножју. Постоји ефекат који се назива тунел ефекат, а то је струјање ветра између два брда, где ветар може повећати брзину и до 40% што може повећати његову снагу. Због разлике између температуре копна и мора настају морски ветрови. Најбоља позиција за морске ветрове јесте пучина због сталног дувања ветра али је цена инсталације и преносивости енергије превисока.