Farmakoterapija peptičkog ulkusa
Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац, одсек
Ћуприја
Семинарски рад
Предмет: Фармацеутска здравствена заштита
ТЕМА: ФАРМАКОТЕРАПИЈА ПЕПТИЧКОГ УЛКУСА
Професор: Студент:
Милица Станојевић Ђурић Јелена 4319
Ћуприја, 2020.
САДРЖАЈ
3.Фармакотерапија пептичке улкусне болести.....................................................5
3.1.Нефармаколошке методе подразумевају:....................................................5
3.2.Фармаколошка терапија улкуса проузрокованог Н.pylori.........................6
3.3.Фармаколошка терапија улкуса проузрокованог NSAIL...........................6
3.4. Улога фармацеута у лечењу пептичког улкуса..........................................7
4.Лекови у терапији пептичке улкусне болести...................................................8
5.Фармаколошке мере- фармакотерапија..............................................................9
5.3. Инхибитори протонске пумпе –IPP...........................................................13

1.Пептички улкус
Представља фокални прекид континуитета мукозе ГИТ-а који захвата целу дебљину
епитела и слојеве испод њега. Улкус може бити лоциран у желуцу, дуоденуму,
езофагусу и јејнуму. Да ли ће улкус настати зависи од равнотеже између агресивних
(углавном желудачне киселине и пепсина) и протективних фактора(углавном мукуса,
бикарбоната и простагландина) који штите мукозу и чине је резистентном на
улцерације. Пептички улкус настаје као последица неспособности гастродуоденалне
мукозне одбране да заштити епителне ћелије од корозивних ефеката хлороводоничне
киселине (HCL-a) и пепсина.Раније се сматрало да централну улогу у патогенези
пептичког улкуса
имају желудачна киселина и пепсин, али новија сазнања указују да
инфекција ГИТ-а бактеријом H. pilory може бити директан узрок
ненормалне гастричне секреције као и примена нестереоидних антиинфламаторних лекова
(NSAIL). Улогу у настанку пептичке секреције имају и пушење,стрес,алкохол,начин
исхране као и генетска предиспозиција.
Антиулкусна средства могу се према механизму дејства поделити на:
• Лекове који редукују лучење желудачне киселине. У ову групу спадају Х2 антагонисти,
инхибитори протонске пумпе и антимускарински лекови.
• Лекове који неутралишу желудачну киселину – антациде.
• Лекове који повећавају отпорност слузнице желуца различитим механизмима. Овде
спадају сукралфат, једињења бизмута и полусинтетски простагландини
Сматра се да око 4 % укупне светске популације болује од ове болести. Јавља се са
учесталошћу од око 1 оболели на 1000 становника. Инциденца обољевања расте са
старењем. Појава чира је подједнако присутна код оба пола. Чир на желуцу се чешће јавља
у животној доби од 50 – 70 године живота, а на дванаестерцу у доби од 30 – 50 године
живота .
Узрок настанка чира још увек није јасно утврдјен. Сматра се да је основа сама
конституција и често се појава чира доводи у везу са стањима прекомерног лучења
желудачне киселине, тзв. хиперацидитета.
Желудачна киселина (ХЦл – хлороводонична киселина) се лучи у тзв.паријеталним
ћелијама зида желуца (молекулским механизмом тзв.протонске пумпе замене јона –
основа дејства данашњих лекова у лечењу поремећаја хиперацидитета чине блокатори ове
пумпе)
Ова киселина чини главни састојак желудачног сока који је одговоран за иницијални
процес разградње И варења храњивих материја доспелих храном у желудац. С обзиром да
се ради о јакој киселини (корозивно средство) са агресивним потенцијалом, на површини
слузнице желуца постоји одбрамбени слој – мукус, кога чине базне супстанце и
специфични протеини (најважнији су простагландини).
Мукус штити од аутодеструктивног ефекта желудачне киселине. У оваквом односу је
битна равнотежа ових супстанци и свака ситуација промене овог односа фаворизује
потенцијално оштећење слузнице (инфекција, ефекат лекова,зрачења,врсте
намирница,траума, придружене болести) и стање хиперацидитета.
Два најважнија узрока појаве чира су:

Код улкуса дуоденума бол се јавља у периоду од 90 мин до 3 сата након оброка
али пролази након уношења хране или примене антацида,често се јавља ноћу.
Код улкуса желуца бол не пролази након узимања хране,већ се појачава.
3.Фармакотерапија пептичке улкусне болести
Лечење пептичке улкусне болести зависи од етиологије улкуса као и од тога да ли постоје
додатне компликације. Терапија има за циљ:
Отклаљање бола
Зецељивање улкуса
Превенција рекурентног улкуса
Редукција компликација
Лечење подразумева нефармаколошке и фармаколошке методе.
3.1.Нефармаколошке методе подразумевају:
Елиминација или редукција стреса
Престанак пушења
Прекид примене NSAIL
Избегавање хране и пића( нпр. љуте хране,кофеина и алкохола) који проузрукују
диспепсију или погоршавају симптоме улкуса
У циљу отклањања бола код ових пацијената треба применити лекове као што су
парацетамол или селективније COX-2 инхибиторе,уколико је то могуће.
Треба обратити пажњу на редовно узимање лекова
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti